Звезда

3 В Е 3 Д А

127

словеаске кљижевноата" и „Историја Црне Горе," али је нарочато допринео српском ииену иреводеки на језик Петрарке и Торквата Таса српске на родне песме. Сем тога био је уредаик иише одличних листова. Пореклом је из Травника у Воени, а рођен је код Задра у варошици Св Филипу 1820. год. Умро је као бележнвк у Задарској општини. Станоје Ј. Николић учатељ. Иа Велики Петак умро је и овај вредни раднивс не само у школи него и на прибирању наших народаих мелодија. Његови радови одликовали су се тачношћу и прецизношку, а он својом свромногаћу као и сви чрави радницн. Био је и хоровођа многим нашаи певачким дружинама, а најглавнији му је рад Теорија Музике и Албум Сриских иесама и игара. Сем тога радао јо и на школској књижевноети. Хуга БадалиЂ. У двадесег петој години литерарна живота премивуо је угледпи хрватски песнак Бадалић, чиј» је песма допрла и у нашс крајеве. Вио је лирск I песник. Певање му је махом родољубиво и рсФлексионо. Пајлепша му је песма Рапеш е<; СЈгсепвеа, једна од вајбољах у својој врсти. иоред многих пригодних песама јако му хвале збирку На Адрији ва коју се вели, да је најлепша од свију других, ш го се нојавашз у Хрватској за ове две деценије. Нознат је и као прев Јдилац. Превео је екоро целог Гетеовог Фаусша и Шекспировог Кориолана, о којам се преводима критика повољно изражава. А од прознвх радова познат је Како јс ГунОули&ева Оемама иопунио „Соркочеви&" а како МажураниИ. Цроза му је доста елегантна, и међу Хрватима, важи као узорит стижаста. Његовом см; ку унразнило се једно угледно место у хрватској, доста штурој литератури, које се тешко попушава. Михајило Мункачије. — Великп ма џарски сликар Мункачнје премипуо је пре кратког времена у заводу за умно оболеле Ендеииху код Бона у Француској. Пзмеђу многнх његовпх радова јако му се цене сликс Разаиињаи>е Хрисшово на крст, Храсшос иред Ннлатом. Изгуољени рај, Последњи дани Моцартови, ПоИници, Ж атељеу, Улазак Маџара у ноту домовину, Последње велико дело умстниково Еесе ћото! начинилоје читаву узбуну у уметничком свету. Живећп иола века свога у Паризу, веома је омиљен и угледан био. Помрачена ума провео је неко време у Ендениху, где је пробавпо своје последњедане и Роберт Шуман. Иеонид Николајевић, Мајксв. — Седмога априла ове год. умро је Леоппд Н. Мајков , потпредседнпк Царске Академнје Наука, човек веома заслужан за исторпју старе и нове руске књижевности и народну поезпју. Он се родио 1839 год., а свој књижевни рад почео је јошкао студент' У 1863. год., бранио јесвоју магнстерску дисертацију: »О народним умотворинама Владимирова Цлклуса.« Ту су се већ показале оне особине, које су потом свагда одлпковале његов научни рад: пажљиво проучавање историскога факта, љегових најблнжих непосредних особина, опрезни однос према теорискпм облицима. Он је испнтнвао народне умотворпне по њиховим историским и бптнпм датима и одређивао их као друштвепп епос. Мајков је изодавпа радио у Гсографском Друштву, где је затим, од 1872—1886. год. био председник Ет. нографског Одсека. Под његовом редакцпјом изишло је пеколпко свезака »Записака Етнографског Одсека«. Од његових радова нарочито је важна била збирка великоруских заклетава, избори »Песама« од Рибникова. »Познавање севернога краја