Звезда

9*

В И Т Е 3

131

С калпака ми крило паде А од бола срце врисну.. Дан је свит'о, иза гора Свијао се вјетар хладни, Кад високо изнад двора Крила узви гавран гладни ; Црног госта ја сам звао На пир слатки свадбе своје, Црном госту срце дао Из њедара драге моје... Са руменим млазом крви Појио сам тицу кобну, А вјетрови кроз зрак први Пјевали су пјесму гробну ; Мрсили јој косе дивне, Љубили ми злато чисто. . А с опЈтрице моје кивне Крвави је одсјај блист'о. И од тада никад више Нисам им"о среће мирне, Само ноћи кад је тише С тајним гласом вјетар пирне : То се дивна младост роди Па ми варљив акорд буди. И с нова ми душу води У вихоре, бијес луди... Ал' што тако груди трну ? !.. Купу амо, ал' до врха!... Супарника — авет црну, Освета ми још не скрха... Ја га тражим, љета бројим, Мач га зове вран се вије, Да му гладним кљуном својим У смрзнуто тјеме бије... д ле кса Шантић.