Звезда

3 В Е 3 Д А

— Ево Мајстор-Симо, цогодбе, а ти сад уради што треба. — Кад треба да буде готово ? — уиита Сима спуштајући новац у исти џеп у који и онај кусур оц рубље. — Може ли бити у данашњи дан ? — Може. — Онда добро. Попише још по једну, па се поздравише. Газдарица Лепосава поздрави његову Мару и он изиђе срећан и задовољан из дворишта Мијатовог. Ш Ведар и весео корачао је улицом и мислио : Лма кад је Вог човеку пријатељ, нека се ничег не плаши. Право је мени казао иокојни отац : све, сине, изгуби, само не губи Вога и свога образа, па ћеш опет имати више од најнећег богаташа! Ко се надао јутрос, кад сам, без паре, од куће пошао, да ћу имати једанаест дуката? Чак сам и кесу код куће оставио: што ће ми, велим, празна! Е, а ето! Газда Мијат, ирви трговац, па како лено са мном!... Гле ! А што ли ме оно зове газда-Јеремије ? И збиља, газда-Јеремије Крстић викаше га н[)еко ули це. Он се одазва,. — Ходи један час, мајстор-Симо, сврати ако имаш кад. — Ево ме, ево ! — рече он и уврати се у дућан. — Јеси у послу? — Па и нисам, вала. — Ама, хтео сам доћи до тебе кући, па кад те смотрпх оно и боље. Ако те не мрзи да одемо до куће те да видиш један посао. — 111то ће ме мрзити. Газда-Јеремије рече момку нешто, па на задња дућанска врата изиђе са Симом у дврриште. Кад уђоше у кућу газдарица-Станка дочека Симу као рођенога.