Звезда

150

3 В Е 3 Д А

њега се није мигло ништа, а камо ли слава. И ако га аосао задржи, ио неколико момака шаљу за њ. И пођемо. Магла лала, земља влажна, мрка, каљава. Још само снег што не нада. Нааред иде шегрт, носи фењер, осветљава нам пут. За њим мој отац, висок, у чоханој колији, ногнуо се и иридржава своју мајку, моју бабу, која гегуца и сиотиче се, за њима мајка ми. У наручју јој мој брат повијен, левом руком мене води, а ја, у бошчици, носим братове нелене. Чаршија испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана или кућа. Само Фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле. А магла нада, пада .. Осећа се чак по образима Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима да се види и зна где је слава. Велика соба освет .Ђена. Кроз широке, са дрвеним решеткама нрозоре, виде се сенке људи. Слуге и слушкиње трчкарају, носе и износе. Тетка ми изишла чак пред кућу. Запрашена брашном, улепљена тестом, са засуканим рукавима, сва срећна грли се и љуби с мојом бабом, оцем, мајком. -- Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се! — И брзо узима повијеног брата ми, грли га, љуби- и уноси у кућу. У кујни држи слуга свећу више главе и осветљује нам степенице по којима се пењемо. На вратима собе дочекује нас теча, гологлав (једини пут у години) отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост, топдота и јара људска. Здраве се. СоФра иружена од краја на крај собеСтарији у чело, до н.их старке, и тако редом, чак до краја, где су млађе жене, али оне ретко седе већ или су у дечјој соби где умирују и успављују децу, или у кујни и тамо помажу тетки. А софра застрта чаршавом, у челу велики колач, не РБему три као на крсг воштане свеће, кита сува босиљка, до колача чанак свете водице, чаша вина, а испод њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци јабука, крушака, ораја и грожђе из „туршије".,. Теча стоји гологлав Нослужује. Гости чисти, обријани, преко колена пребачен убрус за руке, беле им се нове кошуље,