Звезда

СТАРИ ДАНИ

151

миришу „стајаће" хаљине на суве дуње; пећ бубњи а светдост од четири свеће широка, пространа, и помешана са тамјаном и димом дуванским. На пољу хладан и влажан мрак... Срце се греје, телу топто, сигурно... Како то мирише, како заноси?! Тетинова мајка седи у челу, на њој кратко џубе, повезана модром шамијом те јој се благо, избраздано, као смежурана дуња, лице сија. Вели јој се чиста кошуља са црним чипкама, лелуја бела марамица везана око врата, а њено благо, сад чисто засужено од радости око гледа, мотри пред ким је што нестало, па само се окрене сину, течи, овај одмах зна већ шта треба.. Она зачиње и разговор, пита.. па чак је и мене пољубила у образ кад јој приђох .. До ње моја баба, па друге старке, све једна до друге. Па чича Тома, у жутим од шајка чакширама, са благим очима, белим, мало као поднадулим лицем, х\ласом облим и оштрим, више кроз нос; па чича Масе, Пера, Арса, сви остали. Све је то било своје, блиско, мило, драго .. Један другога пецка, нуде се дуваном, спомињу што је некад било и како су живели. Разговарају се, чекају попа да пресече колач Дође и он. Сви стоје гологлави, поп чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по три пут поједе. Жене сав хлеб пред собом штрпкајући, поједу и готово се засите чекајући док дође здравица „за слатку вечеру" Дође и она. Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице. Пред свакога „саатлик" вина. Чим се начне одмах се допуни. Ућуте се Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом улази. — А, лале, вели јој чича Тома, ово ти јело загорело! — Туго, туго ! — Препада се она, И ма да зна, да то није истина, већ да се шале, ипак иде до свакога, пита га, пробира му најбоље и нуди га, куми, даједе, окуси. А она? — Заситила се од готвења. II не може ништа, сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравив-