Звезда

3 В Е 3 Д А

УПИВ. БИБЛИОТЕК А № БрЈ^ЈЈј

СТР.

то ми ни на ум не пада. Са рукама у џеповима у појасу свећа увијена у марамици укочен у новим хаљинама и стегнут новом јаком кошуље идем ја слушајући задовољно како ми лупарају нове ципеле и како шушти и крши се нова басма на минтану. Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у н>у Нарочито старци. Увијени у дугим, цостављеним колијама и подгрбављени иду полако. Из ципела помаљају им се ноге у белим чарапама Око врата беле се исплетене јаке „колири". А на главама им велике, топле шубаре чији ободи одударају од скора, на кратко ошишаним њиховим главама. Сваки, с обе стране води по неколико унучића пази да се које не одвоји, изгуби и ућуткује их кад се посвађају међу се. Још из далека замирише тамјан. Изнад цркве лелуја се круг светлости од свећа, тамни кров цркве и штрче крстови њени. Чује се тиха песма. Очи ми се засене од мора млазева толиких воштаних свећа што је око цркве припаљено. А она, црква, у сред тих млазева помешаних с димом који се вију око ње лижући камене зидове њене, онако широка и велика, јасно одудара од модрине сванућа. Још с краја улице скидам капу, добрд је угурам у недра да ми је не би ко ттчр . утсжУ " у . СИШјУ . ! Ј | Ј)1Ни - ч » л т ппогупп м до порте и врата 1црквених. Свуда свет једно до другог, припиве5 Н о, згу шено , са свећом у руци, гол оглав о и сва&.и час крстећи се и понављајући молитве Чтаи песме што допиру из цркве.' А унутра, у њој, само се виде главе људске, између њих светлуцају пламени свећа од којих се дим полако, вијугаво диже, стапа и губи међ сводовима. Спроћу се сјаји иконостас, по њему жмирка ЈУ запаљена кандила а више њега, као звезде трепћу и продиру одозго, упаљене свеће око Распећа. На амвону, окренут леђима овамо, к нама, улазу, стоји ђакон с уздигнутом десном руком, главом упртом више двери и чита, не, него пева на сав глас јектенија !... Светлост бледа' помешана с димом од свећа и тамјаном све обавија, а кроз њу, као из дубине, с певница, наизменце полази и диже се горе, горе песма : „Рождество Твоје Христе Боже наш!" Па једва ако се изгуби у јеци звона и прангија што једнако на пољу грувају те се смрзнута и гола земља потреса. (свршиће се)

IX О

3 ТГ К ^ Хајне —

„Дворанине, устај хитно, „Јаши свога Дора ; „Јаши пољем, шумом, све до „Краљ-Дункана двора.

„И ту питај коњушара : „,,0д краљевих кћери, „„Која ли је лепотица „„Што се данас вери?"" „Каже ли ти „Црнојка је" „Тад се жури јако ; „^ко каже: „Плавојка је" „Враћај се полако". „Тад још сврати до ужара, „Узми уже, плати, „И полако у ћутању, „Дома ми се врати". Војислав Јовановиб.

пос

ДВА ВОДЕНА ЦВЕТА Сергије Нормански — Сигма. —

— Шта, зар ви опет учите ? — Учим, Њуша, али ћу одмах престат,,. — И опет тај гнусни Хорације ? Како вам се већ иЈ^ Ц-Т-а^!УсцдЈ. Здо. у опште, м

појегзг^а да се досади ? т 1ујте га само, како пита : „Ка: то младићу, Пиро, поправљаш русе косе, ти, тако прс а тако кокетно одевена ?" — Пхи, Пира ! Хајд' да је каква Лидија, или Г гарита, — то би још и било нешто лепо ! Или Ксенијс., ах, како је то лепо име : Ксенија ! — Ја бих тако волела ^ кад бих могла да будем Ксенија ! Ана, — то је тако одвра- ' тно, тако обично нешто ! — Ја опет волим : Ана, „Ањута, Њуша", — то је тако лепо име ! — А због чега вам је мило тд име ? — Због тога, што је оно ваше, због тога га тако и волим. — Ви, Серјожа, изгледа ми, као да хоћете да ласкате? То је сад опет нешто ново од вас. Да ли сте и то из Хорација научили ? — Ах, оставите Хорација, Њуша ! Што ме једите само ? — И Серјожа баци увређено на траву малу књижицу у старом повезу од коже. — Због тога се и једим, што вечито читате, кад год бих да с вама идем у шетњу. Нисам ли још јуче рекла, да ћу доћи данас, да идемо на језеро ? Други би то са нестрпљењем очекивао час, када ћу доћи а вас не може човек од књиге да одвоји. Ено, Коља Ивцин, — он увек сам дође по мене ; а вама је милији Хорације, него ја. Ја могу и ићи.... — Ах, Њуша, ала сте на крај срца ! За што да идете ? Зар не знате, како вас љубим ? — „Без рћгазез, ћез рћгазез, сћег шопзЈеиг", као што вели тетка Каћа. Мислите ли, да вам верујем ? Ко воли,