Звезда

КА1ЕНДАРСК0 ПИТАЊЕ , ■ ГСалендар има највпше читалаца, али међу тим многобројним читаоцима неће се ваљда ни у хиљади наћи један, који би што знао о постанку календара п променама што их је до сада претрпео. Ретки су код нас и писци, који се с разумевањем баве овом темом. У последње време јавио се на томе пољу рада г. проФесор Трпко" вић, који је својим радовпма, за кратко време, заинтересовао велики број чнталаца, како код нас тако и на странп. Он је прво издао једну малу књижицу, „РеФорма календара *)," која је већ постала ретка ; за тим је у .Гласнику православне цркве", у свескама за август и септембар, штампао „Пројект за реФорму календара". ]\1и ћемо, на овоме месту, изнети постанак нашег календара, промене које је до сада претрпео, за тим пројект г. Трпковића п наше мишљење о овоме питању. Најетарије рачунање времена оснивано је на кретању небеских тела. Како је кретања Месеца по небесном своду најочигледније и како се његова светлост иериодички обнавља, то су најсгарији народи, још у добу ловачког и сточарског живота, рачунали време по месечевим менама. Деоба месеца на четири седмпце, дошло је од четири главне Фазе месечеве (нов месец, прва четврт, пун месец и последња четврт), које долазе наизменце у размаку од 7 дана. Од свих Фаза највише је цењена нов дли млад месец. Почетак (временског) месеца рачунат је од прве појаве светлосног српа на новоме месецу. По њему су обично стари народи удешавали држање зборова, приношење жртава и све јавне светковине. Празновање младога месеца помињо се код Етијопљана, Сабејаца, Персијанаца и др. источних народа. Грци су своје Олимпијаде отпочињали новим месецом. Римљани су тако исто светковали сваку „младину". Тај

х ) РеФорма Календара, написао Максим Трпковић, провесор гимна8ије Краља Александра I. Београд, штампарија „код Иросвете" С. Хоровица, 1900. Стр. 59 8°. Цена 0,50 дин.