Звезда

327

првп дан месеца они су називали СспепАае , по чему ,је календар и добио своје име. Од садашњих народа јавно га празнују Турци. Они и сада рачунају време по т. з. месечевој години. Ова се година састоји од 12 месеци, а сваки месец од 29 и по дана. Ово пола дана у току од два месеца рачунају у цео дан. Према томе, они имају шест месеци по 29 и шест месеци по 30 дана, тако да им цела гогодина броји само 354 дана. Празновање младога месеца постоји и код нашег народа. Цркве су најпуније „младе недеље", т. ј. прве педеље по месечевој младини. Рачунање времена по сунцу млађег је порекла. Стари астрономи, посматрајући привидно кретање Сунца по еклиптици (зодијачиом кругу), рачунали су за свршетак године оно доба када Сунпе понова уђе у тачку пролећне равнодневице, т. ј. док обпђе свих 12 звезданих слика на зодијачном кругу. Ту су годину назвалп троиском или сунчаном годином и она је узета за основ грађанској години. Све промене, које су до сада вршене на календару, потицале су услед погрешно одређиваних дужина овој годинн. Стари римски какендар, предходник садањем нашем календару. рачунао је у годину само 365 дана. Година је почињала 1, марта.; Овај први месец у години добио је име римског ратног бога, Марса за њим су долазпли: АргШз (цветни месец), Ма'1'а (исто-имена богиња), Јшшз (богиња Јунона), ОдппШјз (нети), 8ехШГв (шести), Зер ^етћег (седми), Ос1;оћег (осми), Коуетђег (деветп), Бесетћег (десети), Јапиагшз (бог Јапив) п ГеЈл-ио (бог мртвих), као завршетак године. (ЈшпШ)8 и 8ехШ1з замењени су доцније именима римских цезара Јулија и Августа. Доцније се увидела нетачпост овога римскога календара, јер се приметило да Сунцу треба више времена док обиђе целу еклиптику и поново дође у исту равиодневичку тачку. По рачуну Александриског астронома Сосигена, дужина године износила је 364 дана и 6 часова. Јулије Цезар усвоја овај број за дужпну године и реФормише тадашњи календар. Та се реФорма састојала у овоме : да се година рачуна у 365 дана и 6 часова ( Х Д дана) и да рачунска година почиње од зимске "краткодневице (зимске солстиције). Под утицајем традиционалне наклоности к Месецу, буде наређено да се за почетак те прве његове годиче, узме дан у који пада првп млад месец по зимској краткодневици, држећи да ће тај размак времена (од зимске краткодневице до нрвог младог месеца) остати сталан, и да ће се тиме пова реФорма измирити са традицпјом. У то доба таква младина паде на дан 1. јануара 45. г. пре Христа, те овај дан утврди Јулије за почетак свију будућих година. Како је за грађанске потребе незгодно сваке године рачуната и оних 6 часова, то је