Звезда

328

3 В Е 3 Д А

наређено: да се у низу од 4 годиве, три празнују као иросте, са 365, а четврта као ирестуана , са 366 дана. Овај се дан додаје најмавем месецу, Фебруару (29). Веровадо се да на крају сваке преступне године Сунце долази тачно у равнодневичку (еквинокцијалну) тачку. Тако је још у то незнабожачко време (45 г. пре Хр.) постао овај календар, којим се ми и сада служимо. Прво су га примилп сви народи који беху под римском влашћу, а доцније су га, немајући други, усвојили и сви Хришћани. Није прошло много времена, па се увиде, да су се Јулије Цезар и астроном Сосиген преварили у рачуну. Тачнијим посматрањем увпде се да сунчев улазак у пролећну равнодневичку тачку не пада у онај датум (24. март) што су га реФорматорн утврдили, већ раније. Узрок овоме лежи у нетачно одређеној дужини тропске године. Тачнам астрономским посма,трањем нађено је, де дужина тропске хч>дине (време пзмеђу два узастопна прелаза сунчева кроз равнодневичку тачку) износп сада 365 дана, 5 часова, 48 минута и 48 секунада. Јулијанска годана, дакле, дужа је од праве тропске године за 11 минута и 12 секунада. Кад се срачуна по овој тропској години, опда пролећну равнодневицу није требало, 45. године (која је бала и преступна), ставити на 24.* већ на 23. март у 7 часова и 4 минута изјутра. Услед ове разлике од 11 минута и 12 секунада, Сунце је сваке године за толико раније улазило у тачку пролећне равнодневице, но што је то по Јулијевом рачуну требало да буде. Тропска се година у ствари свршавала, а ми нашу рачунску (уображену) годнну још нисмо закључивали. Наше је рачунање сваке године пзостајало иза навршетка тропске године, т. ј. сваке године ималисмо један временски деФицит (од 11 мин. и 12 сек.), који се гомилао из године у годину. Од постанка нашега календара до данас, тај је деФицит нарастао на 1945 X (11 м. и 12 сек.), што износи 15 дана 3 часа и 4 минута (на дан овогодишње равнодневице). Крајем ове, (1900. год.) ми ћемо тек 31. децембра набројати равних 1945 година, од увођења пашега календара, међутим Сунце још 16-тог децембра навршава 1945 то обилажење своје годишње (еклиптике). Ако бисмо хтели да нас нова година затече у сагласности са сунчевим путем по еклиптици, онда би требало да тих 15 дана додамо нашем бројању, тако, што бисмо на 16. децембар набројали још 15 дана, те бисмо на 17. децембар одмах рачунали као 1. јануар, а будуће године ваљало би рачунати по 365 дана, 5. часова, 48 мин. и 48 сек. Деоба годишња зависе од положаја сунчевог на еклиптици, а не од наших датума. Почетак пролећа или улазак Сунца у пролећну равнодневичку тачку, не пада више на 23. март, као што је падао