Звезда

КАЛВНДАРСКО ПИТАЊЕ

329

у годинн Јудијеве реФорме, већ пада за оноднко дана раније за колико наше рачунаве изостаје иза сунчевог тока по еклиптици оно што је 45. г. пре Хр. био 23. март. Г. Трпковић (на стр. 7.) каже-. „Ако овај календар остане и даље у употреби, дако се може израчунати, посде кодико ће година почетак продећа пасти у сред зиме> иди још доцније — у почетку зиме" Ово је једна омашка у пзразуНе може почетак продећа никада пасти ни у зиму нити у њен почетак, већ само на свршетку зиме. Може се само рећи да ће нам почетак продећа пасти у некадашње зимске датуме, као што и јесте случај, 8, март био је некада зимски датум, сад је почетак пролећа. Ако хоћемо да се вратимо на старе датуме, те да нам они буду оно што су некада били, онда бисмо требали 8. да прогласимо за 23. Март. Такву су реФорму учиниди западњаци 1582. Узрок овој реФорми предходио је у решењу Никејског сабора, о празновању Ускрса■ Христова црква примивши Јулијански календар, утврдила је и остале непокретне празнике по томе календару. Тако н. пр. Влаговести долазе 25. марта. По ондашњем мишдењу 25. март био је први дан продећа, и Св. оци одредили су да се тај најлепши дан празнује у спомеп када је Архангед Гаврило јавио Светој Деви, Марији, радосну вест, да ће родити Спаситеља света. Садашњи 25. март није више оно што је некад био. Христова црква, сем непокретних, пма још и покретпе празнике. Најважнији је од њих Уснрс, према коме се сви остали управљају. У почетку хришћанства, кад први хришћани беху сами Евреји празновање Ускрса беше у тесној и нераздвојаој вези са празновањем Пасхе, ведиког еврејског празника, који се слави сваке године у спомен кад их је Мојсије извео из Египта. По њиховом веровању сам је Бог, преко Мојсија, одредио да се овај ведики празпик за вечнта времена празнује овако : да им дан Пасхе (15. нисан) пада увек на дан пунога месеца, „да свечаност тога дана не буде никаквом тамом помрачена," да буде после пролетње равнодневнпце, када Сунце предази на северну хемисФеру и својим животворнпм зрацима буди природу из зимњег мртвпла. Ово празновање Пасхе пзменише првп зришћане само у толико, што су јој дали значај Христовог Васкрснућа, коЈе се деспло у недељу 5. априла, у 16-ти дан од младине, дакле после пуног месеца. Одредба Пасхе не беше лака ствар. Стављено је било у дужност еврејским првосвештеницима да они одређују и унапред објављују дан Пасхе. Ни први хришћани, нарочито за време гонења, пису умели одређпвати дан Усхрса. Једни су га празновалн заједпо са еврејском Пасхом, други у 15-ти дан од лрве младине, што настаје после пролећне равнодневице, ако је тај