Звезда

330

3 Б Б 3 Д А

дан недеља, ако не онда у следећу недељу, а трећи део Хришћана. није хтео нпкако празноватн 15. дан од младине, на ма се десио и у недељу. У томе случају они су одлагали Ускрс за идућу недељу. Ова несугласица у празновању Ускрса трајала је све до Никејског сабора 1325. г.). Сабор донесе одлуку: Да сви Хришћани празнују Ускрс у један исти дан, који мора бити недеља, да та недеља буде прва после ирвог пуног месеца који се деси иза кролеКне равнодневице. У то време равнодневица беше већ спала на 21, март, па се држало да ће тако п остати. Према овоме решењу, ако се пун месеи деси на сам дан равнодневице (21. марта) и ако је тај дан субота, онда сутра-дан је Ускрс, 22 марта. То је најранпји дан за Ускрс или доња граница. Ако се пун месец деси у очи саме равиодневице, 20. марта, па је исти дан још и субота, онда треба чекати идућа пун месец, којп ће доћп 29 дана доцније п пасти на 18. април, који још може бити недеља, те ће празновање Ускрса пастп у идућу недељу, 25. анрила. То је најкаснији дан или горња граннца Ускрса. После Никејскога сабора, александрпска црква израчунаваше и публиковаше дан Ускрса. Доцније, кад се пронађоше г. з. еаакте еачин рачунања, којим се ова црква служила при одредби Ускрса, беше доведен па тако просг облпк, да је по њему могао сваки писмен човек Ускрс лако одређпватп. Калућер пеки, по имену Дионисије, састави ванредно вешто и духовито тако зваву Неисходимују иасхалију и објави је 526. године. То је дионисијска аериода од 532 године, у којо.ј Ускрс 129 пута пада у Марту, а 403 пута у априлу. Кад се ова периода сврши, враћа се Ускрс истим редом и у исте датуме као и у првом случају. Тако се вечнто понавља, док је света и века. Штета је саио што је ске то засновано на погрешној јулијанској годпнп, те је за пролећну равнодневицу узег сталан датум, 21. март. По овој аасхалији празновалп су Ус.крс сви хришћани, све до 1582. г.. када је извршена грегоријанска реФорма календара. Услед погрешне јулијанске годппе, одредба Ускрса по пасхалнји све више и више одстунаше од астрономске одредбе, т. ј. Ускрс падаше често у другу недељу носле пунога месеца, а кад-што чак и после другога пунога месеца. Папа Грегорнје XIII. позове у Рнм најчувенпје стручњаке н употреби чптавнх 10 година на днскутовање свију пројеката који му беху упућени. Најбољи му се учини пројект што су га израдила два брата, Алојзо и Антонијо Лилпјо. Овај пројект папа разашље свнма католпчким државама и академнјама на оцену. Уверен о њнховом прнстанку оп објавп реФорму 1582 годпне. У то време равнодневпца беше спала на 11. март. Да би се понова вратила на датум у коме .је била за време Никејског сабора, требало је у календарско рачуиање унети изгубљених 10 дана. Папа нареди да се