Звезда

КАЛЕНДАРСКО ПИТАЊЕ

331

од 4. октобра одмах сутрадан броји 15. октобар 1582. На тај начии равнодневица буде враћена на 31 март. Они су израчунали да разлпка између праве тропске и јудпанске годпне, у циклусу од 400 година нарасте на 3 дана. Да се не бн исправљена грешка опет временом нагомилала, буде наређено: да се од година којима се навршују кекови, рачунају као ирестуине само оне које су дељиве са 400 бел остатка, остале да буду нросте. Тако 1600 била је преступна, 1700, 1800 и 1900 С;пле су просте, а 2000 биће опет преступна. Тим су начином, у циклус од 400 година, унета у рачун она изгубљена три дана из јулианске године и грађанска се година приближно тачно изравна се сунчаном годпном. Ову реФорму усвоји одмах Италија, ШпаниЈа и Португалија, у Француској приме је крајем исте године, а у католичким државама садашње Немачке царевине буде уведена 1584, у Пољској 1586. Протестантске државе у почетку се опираше, али је и оне примише: Пруска 1700., Швајцарска 1701., Енглеска 1752. а Шведска 1753. год. Они пак народп који припадају иетичној хришћанској цркви, међу које спадамо и ми, не примише ову папску реФорму никако, већ се и данас управљају по календару што га је удесио незнабожачкп владалац Јулије Цезар. Зашто наша црква није ни до данас примила ову реФорму? Један од главних разлога јесте иасхалија. Ма и најмања измена у календару изазива прекид у пасхалији, ремети се дионнсијска периода или ускрсни круг од 532 године. Ускрсса осталим покретним празницима неће више долазити у датуме које пасхалија прописује. Отуда је и наступила, после грегоријаиске реФорме, разлика у нразновању Ускрса код иас и западних хришћана. Али пасхалију не треба жалитп. Она је нпаче заснована па погрешној јулпаиској гогодини. Зато је боље календар довести у сагласност с природом, него га и даље оставити на погрешном темељу Дионнсијеве творевине, пасхалије, за коју ће се можда наћи другп Дионисије. Други разлог непримању грегоријанскога календара, јесте нетачност грегорпјанске године. Ова грешка ннје велика, али је приметна. Она се састоји у овоме : У пиклусу од 400 година, грегорпјапци имају 97 преступних (по 366 дана) н 303 иросте (по 365 д.) године, што износи свега 146.097 дана. Међутим у 400 тропских година има 146.096 дана, 21 час п 20 минута, што оиет значи : да су 400 грегоријанских година за 2 часа и 40 минута дуже од 400 суичаних (тропских) година. Није, дакле било довољно у 400 година унети за поправку само 3 дана, већ је требало унетп у рачун и ова 2 часа и 40 минута, па да се постнгне рачуиска тачност у сагласности сунчане и грађанске године. Ако је и њпма стало до тачпости, онда морају извршити крпеж на садашњем калепдару. Мп нпти имамо-