Звезда

календарско питање

зза

рачунају се у просте, по 365 дана. Овај рачун нема никакве везе са јулианском, већ је пзведен из тропске године. За реФорму календара од велике је важностп и то : Где треба ставити аочетак нове рачунске године. 0 томе г. Трпк. ништа не каже али из онога што он у „пројекту за реФорму календара г )" говори, излази да треба стари календар задржати, сато да се равнодневица врати са 8. на21. март, као што је била за време НикеЈског сабора. Како је разлика између рачунања по јулијанској и тропској години од тога доба (325. г.) дј сада, нарасла за 13 дана, то је пролећна равводневица спала са 21. на 8. март, т. ј . Сунце (по нашем календару) долази у пролећну равнодневицу за 13 дана раније, но што је долазило у време Ннкејскога сабора, што опет значи : да смо ми у бројању година за 13 дана пзосталн иза тропских година, што их је Сунце (од Никејскога сабора) учинило пдући по елиптици. „Ради тога", каже г. Трпк., „источни хришћани треба сада да избаце 13 дана из садашњег кадендара, да тако врате равнодневицу са 8. на 21. март, који беше њен службени датум у времену Нпкејског Сабора; а за тим да преступне године иду за простим по овоме пројекту." Оваква реФорма била би практичнија у погледу традицпје и цркве, алп не и у погледу науке. Кад већ оснивамо рачунање времена на сунчевом току по еклиптици, онда би, по нашем мишљењу, с научпог гледпшта, боље било : отаочињата бројање година од онога дана кад сунце улази у ароле&ну равнодневицу, т. ј. садањи 8. март прогласитп за 1. март и од њега рачунатп нову годину. Ово је у много већој сагласностн с природом. Од тада дани настају дужп од ноћи, Сунце прелази с јужне на северну половину неба и за нас настаје нов живот у природи. Овим бп се година довела у бољу сагласност с годишњим добима : нролеће би падало у прву четвртину године, од 1. марта до 1. јуна; лето у другу, јесен у трећу, зима у последњу четвртину године. Последњи дан зиме био би последњи дан старе године. Овакав почетак боље би се слагао с рачунањем преступннх година. У место да нам 29. Фебруар пада, као сада, у прву четвртину, услед чега се померају сви датумн до краја године,. овако би тај дан био последњи у години, те неби никад утицао на померање осталих дана. Само оваквом реФормом било би на свагда решено календарско питање, иначе извршити ма какву друго, а неову, значнло би дати повода доцнијим нараштајима да нашој реФорми чине оправдане замерке, као што их ми чинимо јулпанској и грегоријанској. Овакав калеидар био би у највећој сагласности и с науком и с природнпм променама, које се у току године обнављају на земљи. х ) »Гласник правосдавне цркве«, свеска за август и септембар.