Звезда

334

3 В Е 3 Д А

То би био идеалан кадендар за каквим жуде сви просвећени народи Поменута реФорма не би ни у црквеном погледу изазвала ни мало већи заплег од ма какве друге. Имена месеци (септембар, октобар новембер и децембер) понова би добила своје значење. Неиокретни празници могли би се, но овој реФорми, лакше задржати на својим местима, него по оној што бп се морало избацаватн 11 дааа. Покретни празници — Ускрс, Спасов дан и Духови, само бн се привидно померили, а у ствари падали би на исте дане у које их је Никејски сабор одредио. Ускрс би долазио увек у недељу иза првог пуног месеца од пролећне равнодневице. Границе би му биле 2. март и 5. април. Спасов дан би долазио увек у четвртак, као 40-ти дан од Ускрса, а Духови у 50-ти дан, који увек пада на недељу. По овој, као и по ма којој другој реФорми, досадашња иасхалија, по којој црква одређује Ускрс, изгубила би своју важиост, а сви остали' елементи, као : основци (енакте), месечеви кругови (златни бројеви), недељни бројеви, недељна слова за грађанске и црквене године, што служе за одредбу ускршњега датума, могу се по овој реФорми удеситп исто тако као што се морају удешавати за сваку другу. На који би се начин то могло удесити, није место овде изиоситн.*)

*) Кад би се Ускре утврдио као еталан празник, чему највише нагиње руска комисија 8а реФорму календара, онда би пасхалија и сви ови елементи постали излишни. Ако се приликом наступајуће рвФорме мисли толико дубоко загавити, то би усвајање нашега предлога, пред уништавањем тако крупне и вековима освештане традиције, поетало маленкост, која би за рачунање времена била од неоцењене корисги.

рад. %асобић