Звезда

336

3 в Е 3 Д Д

питања. У томе се огледа моћ науке у опште. Читаоцима ће бити чудно кад кажем на пр. да данас боље познајемо целокупност Марсове геограФије него ди ваше рођене Земље* Али, кад им покажем било на телескопу било на слици целокупност поларних поља Марсових, увериће се, да то исто не можемо учинпти на нашој Земљи и да одиста те Марсове пределе боље познајемо него земаљске. Само то, па је већ достојно пажње; ну поћи ћемо мало даље. Не само полусе већ и њихове околне пределе познајемо на Марсу боље него на Земљи како у погледу геограФском, тако и у погледу метеоролошком. И збиља, метеорологија и климатологија МарсаЈаснија нам је много више, него ли наша, земаљска. Ево на пр. кад читате ове редове, ви не знате и нико вам не може казати какво ће време бити сутра. Међу тим, готово поуздано знамо унапред какво ће време и у ком баш месту Марсову бити сутра, после недељу дана или идућег месеца ! Између пролетње и јесење равподневице Марсове никада се тамо не виђају облацп ни у пределима жарким, ни у умереним па чак ни у поларним. Ако нам Марс кроз дурбин не изгледа јасан — узрок је до замућености у нашој атмосФери, која се врло често мути и навлачи облацима. Марсова је атмосФера увек бнстра. Свп геограФски елементи: мора, приморја, острва, полуострва, речна ушћа или канали — све је то с највећом прецизијом прецртано и у карте сложено. По томе, ми унапред знамо који ће предео Марсов проћи кроз поље нашег дурбипа и у које доба, а трајање обртања његова око осе, познато нам је на стоти део секунде и износи 23 сата 37 мин. 22 сек. и 65 стотих делова једне секунде! Испитујући површину Марсову запажепе су између многих другпх прилика, два бела, сјајна предела, који се виђају увек на једном истом месту. чиме се битно разликују од осталих прплика његове површине. Све се друге прилпке померају упоредо са окретањем планете око своје осе. Према овој особини, ти бели, сјајви предели Марсове површпне, одговарају полусима његовим те су их по томе и назвали поларппм пољима. Упоређујући та поља са прпликама па Земљиној површини, сматра се. да то могу бити само грдне просторије леда или снега. Најновија испитивања ове планете, међу којима сада заузпмају прво место италијански астрономи г.г. 8сћ1араге1П у Милану и У. СегиШ у Тераму, а од других г. ћео Вгеппег у Л.усинпиколу (Истрија), поткрепила су горње гледиште о Марсовим поларнпн пољима. И осим тога, показала су још, да ти бели предели добијају већи размер зими, а лети се доста јако сужавају.