Звезда

X Р О Н И К А

337

У другој половпни 1892. био је иоложај Марсов према Земљи тако нодесан, да се потпуно јасно могла видети цела јужна поларна површина ледене зоне. Тада смо гледали управо у сами јужни полус Марсов. Нарочито месеца јула и августа та поларна ледена зона смањивала се сваким даном тако нагло и тако приметпо да се та интересантна појава могла пратити чак и обичним дурбинима. Снежна поља простирала се с почетка до 78° шнрине и захватала су просторију већу од 2000 километара у пречнику. Два до три месеца доцније, једва је захватала простор од око 300 килом. у пречнику, а доцнпје још и миого мање. Тада је, дакле, на јужној Марсовој хемисФери владало лето, а летња солстиција — најдужи дан у години — била је 13 октобра. На северном пак Марсовом полусу снежна поља су свакако захватала веће просторпје уноредо са опадањем тих поља на јужиом полусу. Ну то се нпје могло впдети, јер је тај део Марсове површине био окренут на супротну страну од нас. Нојава отапања снежних поља јасно је посматрана 1882, 1884 н 1886, када је према нама тај део окренут био. Јужна сиежна Марсова поља одликују се тиме, да им се средиште не поклаиа са самом полусном тачком, али се ипак налазп у њеној близпнн, далеко око 340 кплометара у правцу ка еритрејском моЈру Марсову. Кад се јужне снежне просторије отапањем сведу на пајмању меру — тада на самом јужном полусу нема ни леда ни снега. Ове се просторије налазе у средпнп једног грдно великог сурог простора, који са својим огранцима захвата скоро једну тре- • ћину целокупне Марсове површипе. Сматра се да је то велики иоларни океан. Северна пак снежна Марсова поља, на против, пмају такав ноложај, да им се средиште поклапа готово тачно са тачком полуса. Овака појава не постоји на нашој Земљи. Кад се стане отапати сиег, што је нападао за време дуге ноћи од 10 и више месеци, грдна се маса воде излије отуда у околне пределе и тако их за једаи час претвори у недогледно језеро. Поплава, која овако постане, заузима тако грдно велике просторије, дк су ранији испитивачи сматрали то као други океан. Тада се бели снежни предели налазе у средини, опкољени са свих страна неким сурим пределом, који се шири у толико впше у колико се снежне партије већма смањују. Ободи ове суре зоне гранају се у суре праве липпје, које пресецају цео предео п личе на канале којпма вода отиче. Нрема свему овоме, поуздано је, да се око Марса нахади атмосФера, која је доста слична са атмосФером наше Земље, дакле да п она преносп водену пару с једног предела у другп. Снежна поља су резултат падежа, кондензације водене паре на ниским темпераЗвезда, Књига II. Св. III. 7