Звезда

242

3 Б Е 3 Д А

сматра за најсветију дужност, да се што впше изјури, и за неприкосновено нраво, да друге гура, удара н гађа запаљеним материјалом. Кад су пластићи преко половине изгорели, трпају се на заједничку гомилу, чијим се догоревањем ствара често врло велика ватра,. са још већим пламеном Нема тога учесника који неће покушати да прескочи ватру, па ма знао, да ће му све напрезање бити узалудно, јер зна, да га иначе назив „кукавпца" неће мимоићи, а бити кукавица у очима толикпх гледалаца, па још голобрадих, не би била пријатна ствар за никога. Завршетак обичаја, пре разиласка, чини узајамно, што јаче гарављење гаром догореле ватре по свима дедовима тела, а највише по лицу и рукама. Разуме се, да овде највише страдају најслабији, који су често, при повратку кући, црњп и од најцрњега арапина. Значај палилија, по народну веровању, лежи у томе, што су учесници, нарочито добро нагарављени, боље заштићени од вештица, него други смртни. Ако је слободно класиФиковати народне обичаје по укупним користима и штетама, које проистичу од њих, несумњиво је да па-; лилије спадају у ред рђавих, штетних обичаја. За њихову штетност, поред тога, што оне посредно утичу на одржање једне празноверице, говоре јасно: многе посечене младице или гране кориснога дрвећа за прављење вила или рогља; велика количина попаљена сена и сламе; многе изгор етине на телу и оделу њихових приређивача пожари, и ако не тако чести, ироизведени остављеном, незагашеном ватром, а у времену (Фебруар и март), кад су ветрови скоро најјачи, и т. д. Кад о свему овоме размишљам, и кад додам, да су батине иа беле покладе као наручене за палилијаше (добијају се код куће због сувишне нагарављености и прогоретина на оделу), искрено признајем, да ми неби било ни најмање жао, ако би тог обичаја нестало што пре, премда ми је у детињству, и поред свих претрпљених незгода, чинио доста задовољства. * Са палилијама су толико сличне паравештице, да се могу сматрати као један нарочити облик њпхов. Једина разлика пзмеђу та два обичаја, чије извођење пада у исти дан, јесте: што се каравештице изводе махом на улицама и то не само од млађих, већ и од старијих мушких, па и женскиња, н што се непосредно ложе ватре од каква му драго горива. Каравештице су, у колико ми је познато, више раширене по варошима п оним селима, где нема типских палилија, а ређе је да их има и онамо, где су палилије у обичају.