Звезда

346

3 В Е 3 Д А

спремљен за сдоеа, да се на њ натакне кад у јаругу упадне ; те је тако овај мисионар доживео да заменп слона. Причају тамошњи урођеници , да често ловци стану у заседе бдизу какве страпе обаде некога потока, где слонови обично долазу да пију воду. И кад сдон својим задњпм делом тедом чучне, да се не би на стрмој обади скдизнуо у воду, онда довци притрче и вешто му утерају у ногу између папака и меса један отрован кдин, па брзо побегну, ире него што би огромна жнвотиња имада кад се обрне. Иосде кратког времена нога почне да отпче и слон неспособан да иде, мора лећи ; а ловци, који на његов траг пазе, дођу те га убију, и постану господари његових костију. У колико је ово причање истинито, не зна се, јер до сад није ни један Евронљанин био присутан овакоме начнну ловљења. У осталом, за овај начин ловљења треба иммтн ванредну дрскост и смелост, а Камбоџанн као п Сијамци у опште ннсу толико смедиДва три пута преко године Европљани који станују у Камбоџи, образују по одобрењу власти, хајке у којима се увек убије но неколпко слонова. Вериевиљ, ко.ји је до 1897. год. пуннх 10 година био Француски пссланик у Рћпот-РеиМ, често је сазивао своје пријатеље на те занимљиве хајке по краљевим шумама. Оне би трајале по чптаву недељу дана. Сготинама краљевих робова добијао је на своје располо;кење. Они су се сваки нут очајно са слоновима бориди и редовно би сироти робови искусили мноштво повреда. Стрелци морају бпти сигурни, снособни, смели и дрски да слона нападну с лица. Ако га први метак не убије илп пе оспособи, онда следује врдо велика опасност. Залети се разјарена ашвотпња несвесном брзином на свога нападача, па ако овај пема кад да се брзо попне на какво дрво, слон ће га дохватитп својом сурлом; бациће га у ваздух, на ће га онда својим ногама смрвити. Дрво, на које се смели ловац попне, треба да је врло јако, па да издржи оне ужасне потресе којима га уздрма тешка животнња, кад впдн да јој се непријатељ на-њ попео. Стабла која су дебела као какво дете, сдон обара врло лако. Често хоће својом сурлом и да одкопава земљу около стабда, те огодиши корен, знајући добро да ће тако дакше савдадати сметње, па тек онда свом снагом запне. Тако је у стању, да и ведико стабло изврне и из земље исчупа. Сијамски краљ по неки пут приређује својим поданнцима и забаве, на којима се слонови са одабраним биволима боре. Такве су борбе обично дуготрајне и врло огорчене. Слон бира начин да обори свога иротивника својом сурдом, па да га онда својим вели-