Звезда

X Р 0 Н И К А

347^

ким зубима прикује за тле. Ади није увек срећан да избегне ужасне убоде бивољевих рогова, који му задају врло ведике ране. Деси се по неки пут да победа остане на бивољевој страни. Тада слон као помаман побегне са мегдана па гњави и обара све што на путу наиђе. У самој краљевојској падати пма једна велика бина, која је направљена за стан божанскога слона, који је бео и о коме се прич& по целоме свету. Према будистпчко.ј вери, Меха-Деви је помоћу неког белог сдона сазнао за Буду; па радп тога се бео сдон тамо веома пошгује. Многобро.јни робови сдуже га највећим почастима, јер се он поштује као и Мандарин прве кдасе, чију титуду носи. Кад се сазна да је неки довац уловио слона беле боје, онда је у цедоме краљевству велика светковина. Спроводн се света животиња ведиком свечаношћу у краљев двор, где,,му чине сваковрсна подворења. Ераљ окружен сво.јим министрима, својом породицом и еајвишим дворским великодостојницима, дочека бедога сдона седећи на своме нрестолу н обасипајући га тодиким ночастима, као да му је каква крунисана гдава дошла у госте. Постави се светој животињи почасна стража; одреде јој се одаје у иалатп и извесан број слугу којпма је дужност, да је најпажљивије хране и тимаре. Онај којп је уловио таквога слона, као и цела његова породпца, одма буду прогдашени за племиће. Приметило се, да су ови слонови више-жути него беди; и сигурно да је та њихова бела боја посдедица какве кожне бодести, јер елонова беле боје као специје нема. Бидо де случајева кад се је цедо краљевство надазидо у ведикој жалости, што је последњи бели сдон у палати угинуо и што му се није могло наћи заменика. Сви способнп људц, без раздике по занимању, дигну се по шумама, да траже, не би ди негде видели каквог белог слона. Ловци се размпле и пролазе кроз непроходне предеде ; а старци, жене и деца ноћу и дању пуне храмове, да би својим молитвама испросили божју мидост. Један краљ у мадо што није бпо с нрестола збачен ради тога што се није могао наћи у целој државп ни један бео слон, јер се држало, да се његов живот не допада Буди, и да ради тога Бог неће да пошље Сијамцима белога сдона. Краљ се побојао не само за своју круну него и за свој живот. Кад, али дознаде, да су Л.отијанци удовили белога слоиа. Радост краљева била је непзмерна. Срећнијп од свих својих подаеика приредио им је огромне свечаности, која су трајаде пуна три месеца.