Звезда

350

3 В Е 3 Д А

га Дима Син решава. у „Госпођи с камелијана" и Судерман у „8оДотз Епс1е", наравно, остављајући и нама на вољу, да и мн са своје стране исти пробдем решавамо, како најбоље знамо, Моја је скеитичност била толика, да ја, не од Нушића, него уонште ни од кога нисам очекивао, да ће умети тако велику прегрш живота изнети у драмском облику и то оставити као етички проблем; у толико мање могао сам то од госп. Нушића очекивати, јер он нас је својим досадагпњим радовима готово све навикао да у њему гдедамо писда који посматра живот и свет са њихове ведре и веселе, боље рећи шаљиве стране. И онај Нушпћ, ведри, весели, задовољни и доброћудни Нушић , који је увек пун духа и хумора, којн се и кроз нлач смеје, човек, коме вазда дебди неусиљен вид на уснама тај и такав Нушић избија пред нас у сасвпм другојачој, управо неочекиваној униФорми : ми овде видимо човека са дубоком студијом живота и карактера људских, видимо реткога психодога. Је ли ко могао слутити , да се иза писда шаљивих комада крије посматрач оних таЈних душиних струна, што живот потресају? — И ја потпуно појмим оно изненађење гдедадада, кад су видеди на позорниди истину и жнвот у облику једне савршене драме из српскога друштва. II да све оно, што се пред нашим очима а и у животу однграва, не носи чисто наше одлике и ознаке —, да нису српска имена и презимена> да нису такви типови, којима ми, но урођеној навиди, тражимо сдичности па чак и идентичност, н то одмах, још за време нредставе, у својим познанидима, неувиђавни и лаковерни посматралац би посве одако пасти у забдуду, мпслећи, да нред соббм иосматра драму каквога опште нознатог западног драматичара, чијим се производима често можда п но дужности дивимо. Овим хоћу да кажем да Нушић збиља стаје раме уз раме са ма којим модерним драмским песником. „Тако је морало бити" чиии обрт, да не кажемо препорођај, у несниковој делатности; њом потискуЈе он и оставља иза себе раније другове своје. Хроничар говорећи о драмској уметности код нас, мораће се за тренутак уставити код драме „Тако је морало бити." Ма да је Фабула драме доста проста п ордиаарна ; ма да је црпљена из наше средине, пз живота дневног, обичног, призори њени ипак не остављају на гледаоца утисак једне обичне драме. која се посде представе одмах и лако заборавља. Гледајућн Фулдин „Талисман", Судерманову „Част" или „Завичај" или Онеовог „Господара ковница" ми смо, кад надне завеса, сви измнрени и задовољени. Али, Нушнћ је у овом свом делу истакао и једно крупно питање, и, док је представа трајала ми смо драму пратили, ади кад смо иошли кући, драма је ирнстала уз нас да иас прати: ми никако не можемо одмах да се одамо другим мислима, јер нам још непрестано