Звезда

356 3 б е 3 Д а

Какав је општи утисак што га ствара ова драма? Исход ствари не задовољава. За мене је он неминован, догичан и природан. Драма буди саучешће, потреса душу и мами сузу из очију. Адп оиа уједно износи пред нас један ведики проблем душе, износећи, на завршетку драме, и његово решење. Нека гледалац расуђује како хоће ; али ово баш показује у писцу драмског песника, који разуме свој посао. Публика га је дочекала са заслуженом симпатијом. Бранпслав Нушић је у последње време написао доста добрих ствари. Међу њима се нарочито истиче светла прилпка кнеза Ивеод Семберије. Али у ову најновију радњу писац је унео гледиште и пспхолошко проматрање, унео је крв своју и живот свој. Један нам писац не може више дати, него што нам је Нушић овом драмом понудио. Морам признати да нисмо без разлога па њ толико полагали. Овомје драмом Нушпћ ступио на нову арену рада, где га успеси и слава чекају. Ја се користпм овом приликом, да му, ма и овако с неруке, могу честитатп. ЈУГ. Л.

Пучка куЋа у Босни и Херцеговини од Др. Р. Мерингера проФ. бечке универзе. Превео Антон Ловрић („Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини"). Св. 2. и 3. Стр. 187—235. год. 1899. Почетак испитивања куће и осталих зграда у дворишту као и самог дворишта врло је скоре нрошлости. Нема ни пуних 15 година од како се увидело да почетак културе једног народа мора у његовој кући лежати. Данас нам са свим природно изгледа да је заклон, под којим се човек рађа и целог века живп морао пре свега и више од свега обратити његову пажњу на се. Заштита, коју му овај заклои протпв прпродних и других непогода пружа била је такође јака чињеиица, која га је подстицала да о њој размишља, даје иојачава и усавршава. Облик и величина куће и осталих зграда не одговарају данас само природним него и персоналним захтевима поједннаца. Унутрашњи распоред, величина и број одедења у кући удешавају се према потребн п укусу појединих људи или читавог народа и на тај начин добијају важност етнограФске одлике. У колико је ступањ културе код овог народа виши, у толико су његове потребе многобројнпје и јаче, у толико је кућа, као грађевина, компликованпја. Према томе, чак п онда, кад кућа не би на себи ништа типичног и за један народ карактеристично имала, ипак је ова узајамност између ње п кудтуре бида и сувише јак раздог да се на