Звезда

365-

експедиције појавити у научниа издањима »Императорске Академије Наука« и када ће се у њено,} седници објавити скупу руских научара Академика. — Сви светски научари дубоко су захвални многозаслужноме потомку великога и незаборављенога императора Николаја I., силнога и мудрога заштитника православља на истоку, гато је на овај начин опровртнута бугарска лаж и неиравда, а особито су захвални они, који су у току 30 година докапивали у штампи, даје Маћедонија насељена Србима, Грцима и нетто мало Власима, али никако Вутарима. Просвета. Садањи тосп. министар просвете прегнуо је да у ову грану државне Управе унесе што више снаге и организације. За све готово важније културне установе одређене су комисије за израду нових, савремених законских пројеката. Тако: за »Народну Виблиотеку:« г. г. ГГера П. Ђорђевић, преседник ; чланови : Љуба Ковачевић, Ђорђе Поновић-Даничар, Стојан Протић, Мих. Гавриловић и Јаша Продановић. За »Народно Позориште« : Вран. Ђ. Нушић, председник; чланови: Јанко Веселиновић, М. Ђ. Глишић, Мих. Пу- ( кић, П. Петровић, М. Гавриловић и Ј. Угричић. За »Државну Штампарију :« ј Миленко Марковић, управник штампарије, председник; чланови : Живојин Перић, Аца Станојевић, Петар Вабић, Миле Павловнћ, Милан Внљчевић и ЈеФта Медецијан. Познати енглески музичар Артур Су.гиван преминуо је пре неког времена у Дондону. Он је компоновао многе оперете, од којпх најбоља »Микадо« даје се и на нашој позорници Ииа једну оперу »Иван Хое«. Одпочео. је своју каријеру као свирач у кларанет, па је у току времена доспео, да га стављају у четверолисни цвет

оперетских краљева (ВоФенбах и Супе,. Штраус и Суливан). Скоро у исто доба умро је, како нам јављају, познати чешки комплинета Зденек Фибих. Колико је народ чешки у овоме. човеку изгубио, сведоче речи немачког писца Рихтера^ који га ставља одмах после Вагнера. Познати су широј публици клавирквартет Е то11 (ор. 11) мелодрам „ЗЂеЗгубеп" (ор. 9), синФоничне песме „ОМе11о и , „Иа1у", „Тотап а ^езт рапт" у камер-музици С.то11 соната и вијолински С. Ииг, штрајх квартети, клавирска трија, романтична опера, »Невеста Месинска«, „Накоп", мелодрам на Врхинкову трагедију и неколикејога опере. Павле Степановић Мочалов. 3-ег вовембра ове године, руско позориштецрославило је свечано сто година, од. дана рођења чувенога трагичара Павла Степановића Мочалова. Син такође глумца — трагичара, у 17. години, он је са великим успехом играо црви пут на московској позорници у трагедији Озоровој »Едип у Атинама« улогу Полиника. Умро је 16 марта. 1848 године. Д. С. Бортнјански. Октобра несеца ове године, навргаило се 75 година, од дана смрти чувенога рускога композитора, Димитрија Степановића Бортнјанскога, који је рођен 1752 године а коме је православна црквена музика. много обвезана. Школовао се у Италији у знаменитога оца Мартин-а. Посетио је Рим, Неапуљ и друге тада музикалне центре, где се упознао са знаменитим радовима западних старијих уметника. Од њега има: 35 хорских песама за четири гласа, 10 за два гласа, седам херувимских, даље познати су у три гласа; »Оче нага«, »Слава Оцу« итд. Умро је октобра 1825 године.

УРЕДНИК Ј. Весвпиновић

ВЛАСНИК Ст. ЈУГ. Вееелиновић