Звезда

364

такође и чланци о Гундулићу, Доснтеј у, Вуку и Његошу. На завршетку оцене Флорински признаје да је ова књига корисна допуна делу Пипина и Спасовића »Исторјн славлнскихЂ литератург«. Ни Шурминова »Роу1екЈ кпјјкеупозИ ћгуа1;зке 1 згрвке«, о којој је Летопис такође донео оцену није боље прошла код Флоринскога. По мишљењу његову ПГурмин је показао много тенденциозности кад је, супротно гледишту Јагића, Рачког, Даничића, Новаковића и др. оштро одвојио хрватску књижевност од српске и то баш у време кад се најпросвећенији људи у доба и Хрвата старају свим силама да осла-бе антагонизам међу ова два огранка једног народа. Но главна је мана овога дела што није права историја књижевности т. ј. не открива зачетке, промене и значај свих периода и праваца духовног живота народног, него <се бави оделитим Фавтима , набраја поједине писце и њихова дела, с врло кратким напоменама, које ништа не ]разјашњују читаоцу. Још је најбоље израђен одељак о старој хрватској књижевности, док је нова књижевност слабо и површно израђена. Осем ове две књиге Флорински је у кратко приказао XXI књигу 31ап р18С1 ћгуа(;вк1, у којој су дела Доминка Златарића нод редакцијом П. Будманија затим дело К. Јиричека: ВеЉаде гдг га§и8ап18сћеп 1л4ега1;пг-§е8сМсМе; VI књ. МопитеМа Шв1;опсо - јигШса 81ауогит МегШопаИиш у којој су Нгта1;8И зротетс1 (Асга СгоаМса) св. I <(од год. 1100—1499) н пајзад расправу Н. Милаша »Списи о историји иравославне цркве у далматинско-историјском владичанству од XV—XIX вијека. књ. I«. Остале се оцене тичу нојединих .дела из осталих словенских књижевности. Р А 3 Н 0 У једном од прошлић бројева »Б. Виле« изишла је слика нашег уредника Ј. М. Веселиновића са доста исцрпним и опширним чланком о љегову животу и раду. Руска учена експедиција у Македонији. Месеца септембра вратила се У Русију руска научна експедиција коју је послала у Маћедонију »Императорска Академија Наука« ради иснитивања језика Маћедонских Словена и археолошких ископина. У састав експедиције су ушли : професор, славист Лавров; историчар Миљуков, бивши проФесор у Софији ; археолог Еондаков и секретар рускога археолошког института у Царкграду, Успенски. Пријатељи Срба нису поклањали вере првој двојици, као присталицама Вугара. Познато је, да, проФесор Миљуков, ко.ји је посетио Маћедонију 1898. год., није тада тамо нашао Срба. Али како смо се изненадили сада, кад дознадосмо, да је г. Миљуков изменио пређашње своје мишљење и заједно с Давровим тврди, »да су Словеии у Маћедонији Срби и да Бугара тамо готово сасвим и нема (с изузетком јепископа и иропагандиста«). —- Што се тнче словенских црквено - службених књига и споменика, штампаиа је већ изјава у руском часопису: »Византијски Временик«, да их нису Грци сиаљивали и уништавали, већ сами Бугари, јер је у словенским књигама тамошњим било много србизма, т. ј. сведоџаба, да су књиге чисто срнске редакције, а споменике су рушили, да би уништили фреске српскнх светаца, а и српске натнисе. Најближи органи штампе према грофу Игњатнјеву, који је Творац Сан-СтеФанске Бугарске, као : »Новоје Времја", »Московскија Вједомости«, »Свјет« и »Росија« (последња два листа, као што тврде, добијају субвенцију од бугарске владе) сада ћуте као заливени, а међу тим није далеко то време, кад ће се овај рад споменуте