Звезда

ОД^ЛОМА^ ИЗ ЕПОСА „^ОСОВО"

^Кивљаше некада силни и ужасни целоме свету Јакомир џин — и нричу чујте о љему проклету. Небу и земљи и силама видним и невидним свима Нркосан беше, и грубо увек се ругаше њима, „Јак — као — мир" се прозва, и ђаја јачи од света Уждити селену хтеде, самовласти да му не смета. Али и силу своју најпре прославити хтеде : Мироча странама жупним градити дворове седе. Пространи град и куле високе зупчаста крова, Сводове горостасне подиже рука његова. Дворове облак надвршне са тушта и тма вајата Сазда из стене сам без длета и друга халата Још преко свода и бедема — куд јој се тећи не ће,Наведе воду Јабучу, да му с' под облаком креће, Те да му чаробне вртове тамо залива и роси, С висине којих осион земљи и небу пркоси. Вратна тајанствено дивна сада се зове место, Где но у самограду подиже себи престо. Летети небу у висине крилат могаше к'о змаје Или се води у дубине спуштат' у лику аждаје: Страхота напастан беше и с љегова беса и страха Дрхташе земља а небо саблазнише неДела плаха. Из двора сјајна у Вратни излеташе на све стране: ЈБуде у пљачки убијаше и ждераше момке избране; Жене и чедне девојке развратом срамотијаше , Једино њих крвожедан у животу остављаше. Многе умрети вољаху нег' трпети силу му грубу. Звезд;|, Књига III Св. IV. 1