Звезда

368

3 В Е 3 Д А

У том из вепра лија испаде космата репа, Али је лаких ногу хрт у три скока шчепа, Раздра јој груди и крвцу проли на земљицу црну, Тада из лисице утва црнога перја прну. Ловци за њоме брзо пустише сокола сива : Расу се перје а она у канџе допаде му жива; У њој и врабац бејаше и Хомол му заврну шију: У том и .Такомир скапа и оде пред свога судију. Тако савладаше Змаја и крвожеднога џина, Тако избавише матер дванаест добрих сина. За тим поделише царство очево с матером милом, Негован пређе Дунав и завлада дедином силом ; Радован браћи осталој царем и главом поста, Очева блага небројна наследи ерећан доста. Од кад је земље и људи, од кад је света и века Није од њега било богатијег благом човека. Сребрног цара, ког у тамницу Јакомир баци, Избави ропства он и браћа му, смели јунаци. Овај му остаде за то захвалан преко мере Па му и дозволи благо из ризнице јунак да буде г Коју под земљом имаде, и која без дна будући, Довека лакоме људе тамо ће, скривена, вући, Да се награбе злата сувог и сјајнога сребра, Ломећи матери земљи кости и камена ребра. Али у заман труд и немоћни јадни су људи, Када се Сребрни Цар у подземну двору пробуди,. Па им над главама своје подземне воде склопи, Те им и живот бедни са надама лудим потопи. Једном је само у служби срећнога човека био : Само од Радована ризнице није крио. За то и Радован беше изазв'о завист у браће, Који бејаху од њега славе и срећице краће. Докле му Хомоле, да их завидне све изједначи, Украде благо све и далеко њега одвлачи, Да га у нешчаре мрачне и недоступне скрије. И, да до њега допрети никоме можно није, Мађије баци на благо онога часа и лика: Да му с' приступит' не може без траве расковника. И да натрапаш нањ, о грамзиви човече јадни,