Звезда

СКАСКА 0 ЏИНУ ЈАКОМИРЗ' И Н.ЕГОВИМ СИНОВИМА

Деца сз г н.егова жива и златорука сва су ; Избећи не ће смрти и горкоме судбине часу. Задрхта Јакомир џин и рикну да с' небо пролама Очи му севнуше страшне змајевског преиуне плама, ГГа се за човечуљка дивовском десницом маши, Да га ко грудвицу земље у прашину ондека спраши. Али га не мога ни са земљице подиКи црне. Крв се у н>ему леди а џиновска рука му трне. Скамењен гледа човечка, како му сили пркоси : Његова снага се с овим не може чудом да носи. А човечуљак без бриге одаји оде на врата, Журно да тражи једанест својих златоруких брата. Беху то праоци народа онога срећна и славна, Који населише исток у времена давна и давна, Пошто савладаше оца, онога страшнога џина, Највеће који јаде од најмлађег доживе сина. Овај му, — Хомоле звани, али са ружна заната, Да се за туђе имаље радо и страсно прихвата, Крадоје прозван,—једном украде змајевска крила, Па када преваром сазна и где му је скривена сила Оде са браћом на Урвину далек)' планину право ; •Тезеру једноме стиже у зоре освитак здраво. 0 добрим оружјем о пасу и хртима дођоше тајом, Ооколе сиве донеше да незнаним лове крајем. Тамо јер џинова снага у планпни оној далокој Сакривена беше у гадној троглавој жабури некој : — Лепа Русина на наук лукавог Хомола тајну Измами џину, како ће подлећи удесу вајну. Утроба аждаје вепра изваљених зубова крије, Вепрово срце је станиште хитре и лукаве лије, Лисица утву а ова врапца у грудима носи: Врабац је сила којом Јакомир свету пркоси. Одоше браћа сложна и добра их послужи срећа : Лемани стадоше гордо ногом на крастава плећа. Троглаву жабуру њини сасекоше мачи. Али из аждаје вепар скочи да борце потлачи, Докле га хитри загари свладаше да му утробу Кидају крвавим зубма и да је бе^ни позобу.