Звезда

372 з в е з д а Служио је у једном државном новчаном заводу у 3. Бзеговоме раду није било замерке ни с које стране. Рачуни су му били вазда чисти и исправни. а оно што му је поверавано, чувао је као највећу светињу. Сви надлежни изражавали су се о њему похвално. У политичком погледу држао се повучено и уздржљиво. Његово мишљење о тадашњим политичким приликама и личностима нико није чуо. На зборове није ишао. Своје грађанско право на изборне послове није употребљавао, сам га се „драговољно" одрекао .... Па и тако држање слабо је помагало веселом Срећку. Он је имао ту несрећу, да му је једна истакнута политичка личност била сродник. Несрећу дакако, јер тај сродник, онда кад је могао, није му хтео указати никакву потпору, а кад су га опет политичке прилике потискивале од учешћа у државним пословима, овај је редовно због њега страдао и био гоњен. Сродник му је замерао што је неактиван. а његови политички противници, што је с овим у сродству. Еле, није био погодан ни тамо ни овамо. Бзегове познате врлине биле су роба без цене. Али је Срећко нодносио све то са резигнацијом, налазећи утехе у доброме гласу, који је о њему кружио, и у радости у срећном породичном животу. Био је ожењен и имао једног мушкарчића од пет година, дете врло лепо и необично бистро и паметно, око кога су и он и жена му Мара свили руке као око јединога добра свог, иазећи га и чувајући као зенице очију својих. Мали Раде- — тако се звао — био је здрав као дрен а пуначак и округао као лубенче. Но пре нешто јаче од године дана, при једној јесењој сеоби Срећковој, озебе и разболи се, да су га једва од смрти спасли. И од тога доба куњао је непрестано и био болешљив, задавајући често пута озбиљну бригу родитељима, који имађаху само њега јединог