Звезда

М А л И Р А Д Е

373

# & Беху минули светли Божићни Празници иу дому Срећковом са радоптћу очекиван је Св. Јован, крсно име домаћиново. Мара је седела у соби крај прозора, размишљајући шта ће и којим редом иочети да припрема за празник, а иред њеним ногама играо се мали Раде, ређајући играчке, које му је отац о Новој Години, донео. Напољу је брисао оштри северац, носећи собом на махов^ густе облаке ситнога снега са кућних кровова. По дрвећу ухватило се дебело иње. Све се завукло у куће поред загрејаних пећи, а ако неко, по нужди, промине улицом, чујеш како му испод ногу шкрипи снег и осећаш како те од тога подилазе жмарци. Наједаред се отворише собна врата и на овима се указа Срећко. Срећко није имао обичај да у невреме, а особито у радне дане за време канцеларијских часова, долази кући и зато овај долазак његов беше изненадио Мару. Она му преплашено изиђе на сусрет питајући: — Откуда ти сад ? Срећко развуче усне још више, хтевши тиме да покаже жени своје добро расположење и веселост, и одговори јој на претрг: — Ја био у пошти, па узгред свратих да видим шта ви радите.... — Пошта је на оној страни, пресече га жена ; није ти било „узгред" да свратиш? — Па био сам у пошти, па како сам већ био ван канцеларије, ајарекох: хајд : да их обиђем.... Пих, да ружна времена на пољу ! ... Вратићу се опет, рано је.... А вама овде лепо и топло А шта ово радиРаде? — Па се саже и помилова руком синчића по плавој косици. као евила.