Звезда

ЊЕН ОСМЕЈАК скица ЈУ[или6оја Ј. Јкубинкоћића 1 Воз је промицао једноликом брзином поред станица и стражара. Точкови на железничким колима монотоно лупкарају по једном истом такту. На пољу сипи јесења киша, која пробија до костију. Небо, оловно-сиве боје, свуда хомогено наоблачено, наговештавало је дугу, досадну кишу. Брзином воза пролетали су поред нас поједини предмети и предели. Све је носило на себи печат туробне јесени. Час по час појаве се украј пруге, колским путем воловска кола, која се тешко и гломазно по блату вуку; на њима је сељак огрнут џаком, иогружен и утонуо у мисли. У пољу до пута мршаво кљусе, мокро и сјајно од кише, лено грицка; увелу траву, а на његову грбачу пала сврака, па се ту мирно бишти и чисти своје влажно перје. Тамо далеко на видику, у брду, једва се кроз маглу назире бизарна силуета неке беле цркве. У ваздуху види се где лебди јато врана, које у противном правцу лети негде далеке, далеко .... У мојим колима треће класе, пуним путника загушљиво је до зла Бога. Влага, дим од дувана и задах од разних јестива, све се то спојило и чинило атмосФеру несносном. Осуо се жагор па бруји као у каквој каФани нижега реда. Баш иза мене, у углу до врата, сместило се