Звезда

388

3 В Е 3 Д А

неколико резервиста, који се враћају са вежбе. Они су као код своје куће и ако тек сад иду својим кућама Из в&ихове средине чује се говор, смех, песма, псовка, све измешано. Два седишта десно од мене заузели неки, ио изгледу, трговци и пажљиво слушају једног сухог нутника средњих година, који им ирича о својим иословима, које мисли нредузети, када се врати из Беча, где је пошао тражити лека својој бољци. Одмах иза њих засела читава породица Јевреја, саме женскадије, која са пуно нежности и саучешћа гледа у болна младића, од својих двадесет година, који непомично седи на белом перјаном узглављу. огрнут великом марамом. Лево од њих седе једно четири осуђеника, алапљиво једу сира из вагана, који један од н>их држи на крилу, и живо нешто причају, мрмљајући преко залогаја. Два жандарма,. спроводника стоје крај њих, наслоњени на наслоне од седишта, и озбиљно их посматрају, као да им је нарочито стало до тога, да неко од њих не прогута бритву или какво друго „оруђе". Тамо у углу до других врата залармало неколико ђака, у чијем се друштву налази и једна буклија, која с времена на време клизи из руке у руку. Захваљујући њеном благотворном утицају, у томе крају мојих кола постепено се развијало право весеље; одатле се чула и флаута, у коју је један од ђака ревносно дувао. Према мени је старица нека, набсрена лица као армуеика, ситних, живих очију, у избледелу либадету, повезана доста поабаном шамијом. Она чини утисак једне од наших старих, патријархалних жена, којима је образ увек био пречи од свега, а муж господар, коме нема поговора — генерација, која данас изумире. До ње уза сам прозор седи лепа, млада жена, по узгледу једва да је претурила двадесету годину. Рекао бих да је жена по нечему, о чему никада не можемо дати себи рачуна, и ако је она на себи имала много чега девојачког. Била је укусно, чисто одевена, ма да је одело показивало жену из сиромаш-