Звезда

ЉЕН ОСМЕЈАК

389

ниЈе сталежа. Испод црна, откопчана жакета видела се горња хаљина од цица ружичасте боје, лепо затегнута на правилним, облим грудима. Њено округло, бледо и чисто као хартија лице дивно је изгледало уоквирено у мараму затворене боје, којом је била брижљиво повезана. У присенку од мараме блистала су два круппа, граораста ока, која су нетремице гледала негде далеко кроз прозор. По финим малим, стиснутим устима и правилном носићу са мајушним, немирним ноздрвама, познавало се да је ова жена страсне, чулне природе, која увек силно осећа. У влажним очима, на брижном лицу, у целом њеном бићу, био је исписан сам бол и туга. Једном ми се учинило, да сам јој спазио сузу у очима и чуо притајане уздисаје. Заклео бих се, да је у извесним тренуцима само њен понос уздржавао, да не удари у плач и да не зајеца. По свему се видело да у души ове жене кипи и ври. ЕБена судба необично је заголицала моју радозналост и моје интересовање за њу појачало се готово до неке болећиве симпатије. Ја сам јој нежно пиљио право у очи. Међу тим она ама да ме је једном погледала. Седела је непомично и стално гледала кроз прозор у даљину. На пољу је било као и у њеној души: хладно, мрачно и суморно. Низ прозор цури киша; по пекад ми се учини, да она броји млазеве на окну, или телеграФСке диреке, који севају крај прозора, али видело се. да су јој мисли здраво далеко од предмета, које је гледала. У себи сам нагађао узроке њеном душевном расположењу и правио најпроизвољније комбинације. Судећи по оделу она, не тугује ни за каквим драгим и милим покојником. У својој машти стварао сам читаве романе, где је било преварених нада, промашених циљева, закопане љубави и свега што људе чини несрећне. Напослетку из хаоса разних претпоставака она се полако у мојој уобразиљи пбјављивала као оваплоћење свију људских несрећа. Решио сам се да испипкам