Звезда

3 В Б 3 Д А

тајну разговором и ако су моје сапутнице показивале врло мало воље за ма какав говор. „Госпођа до Вас извесно је Ваша кћи?" ословим смерно и сметено старицу, као што то увек бива, кад хоћемо да заподенемо разговор са особама које не познајемо. „Јесте." Одговори сухо старица и погледа у кћер. ..Одакле путујете, ако смем питати?" продужим ја још глуиље и смерније. „Из Н . рече старица и опет погледа у кћер. „Ваша кћи изх\леда нешто врло брижна?" приметим брзо, осећајући да је разговор на умору. Лепа сапутница сада се први пут окрете, погледа ме зловољно, као да је хтела рећи: ,,Оставите нас, Вама је до забаве!" намршти се па се окрете поново прозору. Моја намера остаде са свим осујећена. Старица ме не удостоји одговором на последње питање. Изгледа, да је она погледом испитивала кћер, како јој се допада и да, ли одобрава разговор, па када је видела зловољну, умукла је и почела претурати нешто по путничкој корпици, не узимајући ме више никако у обзир. Сви доцнији моји покушаји за разговор остали су безуспешни. На једној станици употребим чак и лукавство; решим се на галантерију. Изађем и купим пуну мараму грожђа и друга воћа. Понудим их. Мати узе један грозд; а кћи погледа равнодушно на мараму и прошапута тихо. „Хвала, не једе ми се!" То су биле прве њене речи тога дана и ја сам отуда извукао бар једну корист : том при ликом спазио сам, поред осталих њених лепих особина, и два реда сјајних, белих зуба, као од белутка изрезанихНапустио сам сваку наду за какво приближење. Мој дух морао се ма чиме занимати и ја обратим пажњу на остале своје сапутнике. Сухи приповедач на другом седишту десно од мене причао је, чини ми се, непрестано. Он ми је пао нарочито у очи једно са своје слабости, а друго са свога приповедања, пуног нада и планова. То је