Звезда

ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАСКОНА

Трг се држао ту на некодико километара, на обалама ШелнФа . .. Било је ту пет или шест хиљада одрпаних Арављана, што гмижу на сунцу, купују и продају у највећој цеви сред црннх маслинових ћупова, лонаца с медом, врећа са зачинима, и цигара у гомилама. Велике ватре на којима су се пекли цели овнови, обливени маслом; месарнпце под ведрим небом, где су црнци голи наги, с ногама у у крви, црвених мишица, черечили; својим малнм ножићима, јарад обешену о једну мотку. У једном крају, под искрпљеним чадором из хиљаду боја, један маварски писар, с једном великом књигом и наочарима. Овде, гомила, помамни узвици : коцка са рулетом, намештеним на једној житној мерици, и Кабили полегали потрбушке унаоколо .. . Тамо ниже, лупа ногу о земљу, радост, смех : једног јеврејског трговца гледају где се са својом мазгом дави у ШелиФу ... Па онда скорпије, псн, гаврани; па муве!. . . муве !.. . Али баш однекуд. камила није бнло. Па ипак пронаћоше једну, које су се М'забитп трудили да отресу. То је била права пустињска камила, позната вековна камила, лињава, суморна, са својом дугом бедуинском гдавом и грбом која се, отромбољена иза дугог поста, тужно накривила на једну страну. Тартарену се она учини тако лепа, да је хтео да цео караван натовари на њу ... Његова Фантазија источњачка !. . Камила дежи. Прптегнуше коланима ковчеге. Кнез се посадп на врат. Тартарен, величанственијег изгледа ради, испе се на врх грбе, између два ковчега ; и одатле поиосап и као делпја, поздрављајући господски руком сав окупљепи трг, даде знак за полазак ... Сто му громова! кад бн га сад они нешто из Тараскона могли видети!... Камила се нсправи, издужи своје велике чворнате ноге и полете .... 0 страхоте! Посде неколико корака, Тартарен осети како га обузима страх и бледило, и јуначки Фес обнови један за другим негДашње подожаје из времена на Зуаву. Ђаволска камида кдимала се као Фрегата. „Кпеже, кнеже /< мрмљао је Тартарен пребледео, и хватао се за оно мало сувих ддака на грби, „ кнеже , да се скинемо .. . Осећам ... осећам ... да ћу осрамотити Француску..." Јест ади врага ! кампла се беше захукала, и ништа је није могло зауставити. Четири хиљаде Арабљана трчали су за њом, босоноги, машући руком, см'"јући се као луди, н шест стотина хиљада бедих зуба сијали су се на сунцу ... Звезда, књига III. Ов. IV. 4