Звезда

412

3 В Е 3 Д А

чући као мајмуни. Оружни ковчези звечали су. Пушке су се блнстале. Урођеници који иродажаху, ноклаааху се до земље пред чудотворном капом. Горе, па бедемима Мплајанаха, старешина неки арапски, који се шетао са својом госпом по свежем ваздуху, чувши ову необичну хуку, и видевши оружје где се блиста међу грањем, иомисли да је каква побупа, наредп да се спусти покретни мост, удари на узбуну, и с места бацп варош у опсадно стање. Красаи почетак за караван! На несрећт, пре свршетка дана, ствари ударише рђаво. Од Црнаца што су носили пртљаг, један доби страховито завијање у трбуху пошто је појео енглескн Фласгер из Тартаренове апотеке. Други опет изврну се крај пута мртав пијан од ракије с каиФором. Трећи, онај што је носио путнички албум, завијен позлатама на копчама и корицама, и увереп да ће однети собом благо из Меке, утече у Закар не осврћућп се . . . Требало је размислити о даљем ... Ка раван се заустави, и отворп савет у упалом хладу једне старе смокве. „Ја бих био мишљења, рече кнез, покушавајући, али без успеха, да раствори комад пемпкана у усавршеној шерпењи са троструким дном најновијег модела, ја бих био мишљења, да ми. још ове вечери напустимо црначке носаче... Ту је баш близу један трг арабљански. Најбоље је да се ту зауставимо, и да купимо које магаре... — Не !... пе!... не магариће! . иресече живо велики Тартарен, кога успомена на Ноарода беше начинила свег црвенпм. И он додаде, лицемер : „Како би сте хтели датакомалеживотиње понесу сву иашу опремЈ?" Кнез се насмеши. „Варате се, уважени пријатељу. Ма колико вам изгледало мршаво и слабачко, магаре алжирско има добру грбачу . .. Како би иначе поднело све оно што подноси .. . Питајте само Арабљане. Ево како оии објашњују насеобинско уређење... На врхује, кажу они, госнодин гувернер, с једном великом батнном, који удара по своме штабу; штаб, да се освети удара ио војнику; војник удара но насељенику, насељенпк по Арабљанину, Арабљанин по Црнцу, Црнац но Јеврејнну, Јеврејнн опет по магарету; а мало магаре Јадно, не имајући никога по коме да удара, пружи грбачу и подноси све. Видите дакле да може да понесе ваше ковчеге. — Све једно прихвати Тартарен из Тараскона, ја налазим да за слику нашег каравана, магарци не би били баш згодни ... Же 1ео бих што више источњачки ... Тако, на иример, кад бисмо могли имати једну камнлу ... — Колико хоћете, рече Његова Светлост, и дадоше се на пут на трг арабљански.