Звезда

411

— 0, да ли их има!" рече кнез са одушевљењем... „Још сутра, ударићемо равпицом шелиФСКом, па ћете видети !... — Шта! кнеже... Да нећете и ви да довите ! — Да шта! мислите лп ви зар да ћу вас ја пустити да идете сами кроз сред Африке, сред ових дивљих племепа којима не знате ни језика ни обичаја... Не! не ! славни Тартарене, ја вас пе остављам више... Свуд где ви будете, и ја ћу. — Ох ! кнеже, кнеже..." И Тартерен, озарен, притисну на своје срце храброг Гргура, помишљајући са гордошћу да ће и он по примеру Жила Жерарда, Бомбонела и свих осталих славних ловада лавова, имати једног стра^ ног кнеза у својој пратњи у лову. IV КАРАВАН НА ПУТУ Сутрадан, првом зором још, неустрашими Тартарен и не мање неустрашимн кнез Гргур, праћени неколицином носача црначких, излазпли су из Милијанаха и спуштали се према равници шелиФској, прекраснпм стрмпм брежуљком, свим покривеним јасмином, рошчићем, дпвљом маслином, између двеју ограда баштица урођеничких и хиљаду веселих живих извора који се стропоштаваху са стене на стену певајући... Слика једеог предела лнванског. Наоружан псто као и велики Тартарен, кнез Гргур беше се још накинђурио једном величанственом и необичном каном, златом опшивеном, п искићеном храстовим лишћем у срми, која је давала Његовој Светлости као неки изглед мексиканског ђенерала, или ше®а станице са обала Дунава. Ова ђаволска капа мучила Је грдно радозналост Тараскончеву; и како он са свом својом илашљивом скромношћу затражи нека објашњења, кнез му одговори са озбиљношћу : „Неизоставно покривало у путовању по Африци"; и трљајући јој сјајни заклон доњом страном свога рукава, оп обавести свога простооружног друга о значајној улози што је игра ова качкета у нашим односима са Арављанима, о страху што га оваЈ војнички знак једини може да улије, и то тако, да је и грађанска власт била приморана да целом свом особљу навуче качкету, почев од чувара путева па до порезника. Једиом речју, за управљање Африком ово непрестано говори кнез — није потребна велика глава, ни у опште икаква глава. Довољна је једна качкета, качкета са лепим ширитом, која се блиста на врху какве батине као шешир Геслеров. Газговарајући и ФилозоФирајтћи тако, караван је продужавао свој пут. Носачи — босоногп — скакали су са стене на стену крн-