Звезда

&

тартарен из тараскона 421

минарета, певајући своје молптве, пзјављивао у исто време ту вама пред носом љубав малој, и заказпвао јој састанке призивајући пме Алахово ... — Па то су дакле све сами лупежи у овој земљи ? јекну песрећан Тартареи. Барбасу слеже философски главом и раменима. — Драги мој, ви знате, у вовим земљама тако вам је ... У остадом како је тако је ! ако ме слушате, вратите се што брже у Таранскон, — Вратите се ... то је лако рећи ... А новац ! ... Ви не знате зар како су ме очерупали тамо у пустиљн ? — 0 ако је само зато ! рече капетан смејући се. .. Зуав полази сутра, и ако оћете, ја вас враћам у отаџбпну ... иристајете ди, земљаче ?.. • Е, врло добро. Имате још једну ствар само. Остало је још неколико боца шампања и комад грускавог колача .. . седите, па без срџбе .. . После малог устезања које му је наређнвало његово достојанство, Тараконцу се није имало много размишљати. Он седе, и поче наздрављање. Баја, сишавшп на звек чаша, отпева крај Леае Марте, н гозба се продужи дубоко у ноћ. Око трп сахата ујутру расположене главе и тешка корака, Тартарен се баш враћао пошто је испратио свога капетана, кад се пролазећи нспред мошеје, сети муезпна и његових обешењаклука и насмеја се, и одједном дивна једиа мисао о освети пројури му кроз главу. Врата су била отворена. Он уђе, удари дугнм узапим ходницпма застртим лесама, нењао се, и најзад се нађе у једној малој турској молионпци, у којој се један гвоздеип Фењер нијао о тавану, шарајући беле зидове чудним сенкама. Муезпи беше ту, на диваиу, са својим грдним турбаном, белим огртачем на леђпма, својом лулом мостаганемском, и пред њим велика чаша тек налнвене абспнте, коју је он побожно мутио, ишче. кујући час када ће иозвати правоверне на молитву. . . Кад се Тартарен појави, он испусти своју лулу од страха. — Ни речп, попе, рече Тараскоиац којп беше већ смислио... Брзо, турбан, твој огртач ! .. . Поп, дршћући, даде свој турбан, отртач, све што се хтело. Тартарен се иадондори, и изиђе озбпљно иа минаре. Море се светлило у даљинп. Бели кровови сијеху се па месечини. Кроз хладан морски поветарац чуо се још неки заостали гитар .. - Муезпн пз 'Гараекона прибра се за тренутак, затпм, поди. гнувшп руке, поче да пева витким крештећим гласом :