Звезда

420

3 В Е 3 д л

Волиш ли, Леиа Марто, Игру у салонима с цвећем ... — „Триста му!" узвикну Тарасконац и побледевшп, и јурну у двориште. Јадни Тартареи! Какав га је прпзор чекао .. . Под белпм сводовима, сред Флаша, колачића, разбацанпх јастука, луда, добошића, гитара, стојала је Баја, без плаве хаљипе, без јелечета, ништа до таака кошуљица од срмали — ћерћелије и широке ружичасте шалваре, и, с качкетом поморског официра за увом, певала Лепа Марто ... Крај њепих ногу, на рогозпој леси, нресићен љубављу и ђаконијама, Барбасу, бестпднп капетан Барбасу, да нукне од смеја слушпјућп је. Појава Тартарена, бледог, мршавог, прашњавог, зажарених очију, с накострешеним Фесом, прекиде одједном ову турско-марсељку оргију. Баја вриспу као преплашена хртица п умаче у кућу. Барбасу међутпм, пе узнемири се, и удари се још јаче смејати : — Па дакле! господиие Тартарене, шта велите на ово ? Ето видите да је знала Француски! Тартарен из Тараскона приђе разјарен : — Капетане! — Реците му да дође овамо, голубе мој ! повика Маварка, нагнњући се преко галерије првога спрата, и сједним слатким лодннскпм поздравом. Јадни човек смрвљен, срушн се на један добош. Његова Маварка знада је чак и марсељски ! — Нисам ди вам говврио да немате вере у Алкирке! рече капетан Барбасу као да говори пеку мудру изреку. То је као и ваш кнез црногорски. Тартареп подиже главу. — Ви знате где је кнез ? — 0 ! није далеко. Настанио се на пет година у депом затвору у МустаФи. Угурсуз се нустио да га ухвате на деду ... У остадом то му није првина да је у хладовини. Светлост је нровела већ три годипе у неком казамату , . . и чекајте ! мислим баш у Тараскону. — У Тараскону!... узвнкну Тартарен, коме одједном сину... За то је оп знао само један крај варошн . . . — Па! без сумње ... Тараскон, гледан са главног затвора . . . Ах! јадни мој госиодине Тартарене, треба добро отворптп очп у овој ђаволској земљи, ако нећете да искусите много што-шта непрпјатнога. . . Тако и ваша историја са муезином . .. — Каква историја ? какав муезин ? - Нпје него ! . . музеин преко пута што се удварао вашој Баји . . . Акбар је испричао ствар ту неки дан, и цео се Алжир још смеје томе .... Зар пије смешан тај муезин, који је са врха свога