Звезда

СУПАРНИЦА МАРСЕЛ ПРЕВО

До ове Јулије нисам била љубоморна на жене, којима се Морис удварао, ни на богаташице из отменог света, ни на његове победе код глумица, ни на жене сваке врсте. Младе жене, младе девојке, мање више еманциповане летаху к њему као шеве, привлачене његовим новостеченим гласом, његовим лепим држањем и његовим кнежевским понашањем. Нисам била љубоморна,.чак бејах горда. Мало ме се све ово тицало. Од свог сам меса, од своје крви створила овог лепог уметника овако брзо прослављеног. Да би ублажила моје тужно удовиштво једино сам његову љубав тражила. Пошто сам сама толико оскудевала, толико кунаторила, да би га одгајила и васпитала, то његова слава беше онако исто моје дело колико и његова лепота. Све ово он је тако признавао, беше тако нежан према својој старој мајци, м"ој драги сликар, чак и пред светом увек ме мило звао „мама" ! Велику послушност показиваше мојим жељама овај велики дечко, коме ни један учитељ не могаше обуздати његову независност. Све оне жене могле су трчати за њим, за његовом младом славом. Могле су бити, стварати себи углед с њим, али ја сам знала, да оне бејаху само забава за њега, које је мењао да би се одморио, као што је мењао и коња да се прошета до Вулоњске шуме. Једина жена у његовом жи-