Звезда

СУПАРНИЦА

447

воту, ирава саветница, иовереница и уточиште бејаше му његова мати. Срете се с Јулијом у х^рађанском друштву, које воли да се намеће уметницима својом дружбом. Она бејаше млада девојка, још врло млада, која је много Флиртовала, како кажу: тје пробала и промашила многе партије. Била је лепа, признајем, руса јој коса као махагон енглеског намештаја, коже као звук, тако танка, тако нежна, страх. те је да ће је пољубац прокинути. Уз то још очи чудно зелене; врло тамне, врло влажне; зеленила алгиног ако се тако може рећи.... Она се удварагне Морису као и остале, а Морис јој одговорао ватрено, као и осталима, јер је сваки пут, првих шест недеља замишљао, да је пронашао велику етраст. Бејах врло мирна, јер сам знала колико све те велике страсти трају. Па ипак кад ми нацрта слику Јулијину она ме забрину својим алгастим, влажним и хладним очима у којима нисам прочитала обожавање, ни чежњу за пожртвовањем, које Морис инспирише женама. Забринут, узбуђен, узнемирен, такав бепте Морис. Тражатпе да се стиша уз њу, причајући анегдоте, правећи досетке. Али ја, ја сам знала, да му се срце није смејало. Он поче слику три пут и три пут је не погоди. Јулија му замераше врло строго. Дође време животу ван вароши и ова се спремаше да отпутује. Четврта се проба одредила у сеоској доколици. Морис ће провести неколико недеља :код њених родитеља на имању у Турену и ту у миру понова ће почети и свршити портрет. Док не отпутова мој драги сликар беше жалостан. сав узнемирен. Патила сам исто толико колико и он, јер ми не повераваше својих јада. То је први пут што ми се не повери. У мом присуству никад није изговарао Јулијино име. Кад пробах, да ја о томе говорим, лице му постајаше немо и грубо, које његова мати дотле не познаваше... Оде. Остадох сасвим сама читав месец и по. 6*