Звезда

464

3 В Е 3 Д А

Народ пак више нажње обраћа играчу на коноиду, којн је дотле отиочео нгру, но ли на речи Фидософове. Грозан један призор изненада се дешава, свима на очи. Осиое један лакрдијаш ускочи за играчем на конопад, исмејава његову неспретност у игри и најзад снажним скоком одлети преко њега. Играч на конопцу, збуњен и уплашен, посрне, строношта се и остаде на земљи сав размрскан. Неумолими живот, безобзирни културнп напредак, бацио је у пропаст уклевног Филистра, тип нерасудне пудљиве масе, којимује пут крчио. Заратустра одлучује се из пијетета и милосрђа да леш погребе. Али у мраку ноћном осећа он укоченост мртвог садруга кога на леђама вуче, као ужасан терет. На то му приступа лакрдијаш и светује му, да се не прпдружује мртвацу и не оставља рода. У случају да га не послуша п њега ће прескочити и уништитп. У шуму, у коју сад стиже, Заратустра полаже леш у једно шупље дрво и одлучи да га ту остави, а за се да потражи друге,. жнве садруге. Са старим раздрузганим народним погледом на евет, не да се сложпти наука Заратустрина. У нркос свему пијетету : оп је мора оставитп самој себи п међу поколењем које тежи у напред потражити садруге себи. Ова је парабола дивно опрпчапа: чптава велика глава душевнога живота у облику кратке историје. Онда чудновато упоређење трију мени духа, који су по свему позајмљени од гледишта источњака : „Шта је тешко ? тако ппта дух носиод тако се спушта на колена, као камила желећп да га натоваре (натоварен пак он јури у пустињу, у своју пустињу). — Али у најусамљенијој пустињи догађа се друга мена : у лава се претвори дух овде, оће да извојшти себи слободу и да постане господар у својој сопственој пустињи. Прво додавши себе новим вредностпма — то је доиста најстрашније узимање за духа носиоца п частољубивца. У истпни грабеж му је грабљиве животиње ствар. Ал' реците ми браћо моја, шта може дете још, што и лав не би могао ? Што мора грабљпви лав још и дететом постати? Невиност је дете и заборав, нов одпочетак, игра, точак један који се сам собом котрља, први покрет, једно свето заветовање. Да, за нгру стварања, браћо моја, потребно је свето заветовање: своју вољу оће сад дух, свој свет задобија свет изгубљени...