Звезда

468

3 В В 3 Д А

Преко мора одвезе се на гробовско острво, гди беху гробови младости његове, те да тамо ноиесе зимзелени вееад живота. За помрлим млађаним идејалима својим кука ои тамо и прокдиње оне, који су му их отели. Он подлеже онштој големој жалости, која на људе дође кад наука изађе (и вера иоред ње каскаше): „Све је празно, све је узалуд, све бешеупућивање на иауку Шопенхауерову, која је на Ничеа за његовог ђачког доба тако силно упливисада. И на даље мора Заратустра, који то као једну од својих најотменпјих учења објављује, немилосрдан да буде спрам слаботпња. Он мора опет и опет да се са милосрђем својим бори. Он мора да се хрве са патуљком, који га исмева. Он мора да прогута и одгризе главу змији милосрђа, која му је до уста домилела и која у његовој утроби гризе и уједа. Али од свију описа његове душевне борбе, највише нас у срце дира она његова чудновата песма ноћи : »Ноћ је: сад гласније зборе сви шедрвани. И моја је душа шедрван. Ноћ је: сад се тек буде све песме љубавника. И моја је душа песма љубавпика. , Нешто неумирено, несмпримо је у менп ; нешто што оће да се гласне. Пожуда силне љубави је у мени, која и сама говори говором љубави. Светлост сам ја: ох, кад бих ноћ био! Али за то је п самораност моја што сам окружен светлошћу. Ах, кад бих мрачан био и моћан ! Како бих да сишем на груд'ма светлостп !" Ова ноћна жалоиојка изгледа по готову ко душевна борба Христова у Гетимаиији. „Мора ли бити, онда 'оћу да умрем за науку своју" моли се Исус. „Мора ли бити, то се одричем уживања живота : љубави, оданости, поштовања ..." „Мора ли бити, идем сам, са свпм саморан кроз жнвот," тако се мисли Заратустра. Али и светле, миле слике, уживања пуне и радости и весеља пуне расположења, уме да слика наш песнпк. Не подсећа ли нас увод у прву поскочпцу песму: на Гота>рида Келера предивну легендицу о пгри ? „Једне вечери иђаше Заратустра с ученинима својим кроза шуму; и кад тражаше какав кладенац, гле, он тад дође на зелену ливаду, која беше мирно оиточена дрвима и жбуњем: на њој се играху девојке. Девојке чим познадоше Заратустру, престадоше нгратн