Звезда

КН=ИЖЕВНОСТ - ПОЗОРИШТЕ У &иљан и Оморика, бајка у иет чинова, наиисао Вранислав Ђ. НушиК. Музика од Ст. Биничког. У доба негдашње и давно, када народи спаваху слатким сном незнања, бејаше један цар и имафаше сина Љиљана. То беше момак на гласу, да су многе девојке облетаде око њега; а сусед Дукљаеинов, дар Трајан, с којим је овај дуго време крвав рат водио, понуди-своју кћер цару за снаху. Међутим Љиљан спушташе погледе у питоме равнине, где угледа питом пољски цвет — лепу Оморику. У њу се заљубио и себи је наменио. Вила Зрачица, која је чарала најлепше момке, најлепшег је заволела — Љиљана. И док је срце Љиљаново себи мамила, омађијала је лепу Оморику и у студен камен претворила. А Љиљан љуби Зрачицу другом љубављу; он живи и сања у пуној страсти своје љубави, да се пробуди сломљен и без нада, кажњен за своју слабост. Док је он спавао у загрљајима виле Зрачице и меденим се вином од девичких суза заливао, Оморикин је отац дотле тражио животворну воду, коју Љиљан у поноре баца, ма Оморика вечит камен остала. А права љубав, наивна пастирска душа, верни Зоран, и студен камен љубљаше. У стану вештице Чемерике нађе се скривена животворна вода; и стари Девесиље и баба Селена домишљају се, како ће преварити њену кћер лепу Злодушицу и воду јој измамити. Наивна срество, операција са огледало)и, и вода им беше у рукама. Све срећно беше. Само се цар Дукљан, чим снег окопни и пролеће гране, на пут кретао и тражио изгубљена сина. И нашао га је, Сломљен и малаксао Љиљан даје круну своју бољем од себе, крепчијем од себе, узвишенијем од себе. Он је заиста трагично свршио. Он није умро, али се одрекао свега, што га за свет веже.