Звезда

КЊИЖЕВНОСТ — ПОЗОРИШТЕ

481

шавају хорне, прилази својој окамењеној кћери, чији монолог прати мотив његове песме (бр. 11). И он излива капи животворне воде, а музика прати тај акт њеним мотивом, а само буђење мотивом очаране Оморике. Она се буди и пита, а где је ЈБиљан њеа? „Не, питај", отац јој одговара, „већ пођи. Зоран нас чека". У томе моменту чује се глас фруле, који опомиње Оморику, да је Зоран још није заборавио; мотив вила (хорне из бр. 7) опомиње Девесиља, .да бежи и уз бурну пратњу музике он је односи. Пети чин је нарочито са музичке стране лепо израђеа. Љиљанов монолог прати музика (мелодрама). Мотиви су сви познати. У њему се збркали сви догађаји, сви су још живи и све изазива своје звуке. Ту је и мотив очаране Оморике. ту је и мотив виле Зрачице, а и мотив животворне воде. И опет један мотив из прошлости, али у моду., још сетнији још болећивији. Одлазак цара Дукљана према доласку цара Дукљана. Мол и дур. Еаква иронија суд.бине, па да она свуда не испољава своје ја. Зар не ? — Дукљан и Љиљан прелазе планинске висине, који чин музика прати (чело и хорна соло уз пратњу харфе). И народ опет пева своју стару химну, нове речи на стари глас. Цар је стари умро, на престо доспео нови цар, а-зШпа дио ап^е . .. није се ни мало изменило. 0 игри глумаца не може се много реки. Места, где глумац мимиком ваља да прати музику, паузирана су, и он у нестрпљиву очекивању наредбе капелникове доспева у комичну ситуацију и тиме квари ефекат целе радње. Те паузе које хор чини, укочених очију ка једној тачца, ка капелнику, покварио је најлепша места у бајци. Сем тога недовољна сценерија, ограничена статистерија и недостатак балета, све је то ишло на штету успеха ове ваљане ствари како са драмске тако и са музичке стране. Велика је невоља још и та, што немамо драмску певачицу. Г-ђица Нигринова одиграда је своју улогу по невољи и добро, али оне музичке партије, сола једне виле, која се као чиков јави, па је нестане, требала је певати вила Зрачица а не субрета (г-ђа ТодосиКка), која у овоме комаду има улогу обичне статисткиње. Госпођа је свој задатак ваљано извршила, нарочито са успехом један опас.ан прелаз у полутоновима, (мотив бр. 12 ш Ппе). Проширењем сценерије и статистерије, узимањем на миндрос и последњу статисткињу, установом балета, који се недостатци овде јако осећају, представа ће у својој лепоти много добити, но том приликом једна реч писцима: овакве ствари обично трају 2—2^/г сах., док „Љиљан и Оморика" трајаше од 8—11 3 Д сах.