Звезда

482

3 Б Е 3 Д А

„Љиљан и Оморика" је прво драмско дело са строгом уметничком музиком без националних примеса. И по своме облику прво је, а и по начину обраде, код нас. Ми имамо МаринковиКеве „Суђаје", Јенковог „Прибислава и Божану" и др., али ниједно од тих дела не приолижује се толико правој оперској музици, колико ово. Оно беху само музички наговештаји да ћемо и ми имати своју музику, а ово је право музичко дело основано на њеним законима,, којп нам кажу, да она почиње да живи и да ће је бити. Од музичких писаца зависиће, хоће ли се она самостално развити или под страначким утицајем. Соттепђа^ог.

Већ од подужег времена у заинтересованим позоришним круговима говорило се о драми, коју је непознати писац поднео Народноме Позоришту на представљање, а која носи горњи наслов. Чак су и поједини смртници из публике један другоме дошаптавали да у комаду има особито занимљивих места, из којих се онда закључивало, да је он писан с обзиром на најновије догађаје у нашој земљи. Радозналост је нарочито била и у томе да се сазна, ко је писац овога комада, и чинило вам се да ће се на дан представе поновити изненађење из год. 1886 Али се у овом последњем погледу публика одмах још при првом чину уверила, да писац комада није из куће: јер док је 1886 Цветићев Немања игран, како ни један комад дотле на нашој позорници, дотле је Стеван Дечански 21 децембра даван такође како ни један комад дотле, — али само у противном смислу, т. ј. он је даван врло хрђаво, па је чак дат први пут и у врло незгодан дан. Уз то је цео епзетНе ишао, као да се та драма и даје с намером да пропадне. И наши надлежни фактори као и да сматрају да је пропала, јер је по други пут више нису ни дали. Замисао пишчева, сам скелет драме у овоме је: Млади Краљевић Душан, тада већ господар Зете, који даје властели и велможама сву наду, да ће државне послове видети у духу Милутинове политике и да ће у велико уздићи углед Србије, заљубио се у дивну кћер властелина (челника) Вратка Јелену, а и она га са своје стране љуби истим жаром, и ако не сме ни да помисли, да ће ту своју љубав ма када признати. То сазнаје први доглавник краљев грк Теоктит, који својим сплиткама мисли да тај намеравани брак осујети, пошто му је задаћа да Душана ожени каквом византиском кнегињицом, те да тако обезбеди и на даље утицај

Сшебан З.ечански, драма у четири чина. Наиисио