Звезда

ОДГОВОР Г. Т. РАДИВОЈЕВИЋУ

487

ово: „У подне (тачно у 12 часова) свакога дана, ма где ми стајали, наша се сенка пружа у истоме правцу и та се страна зове север. Ако се окренемо право северу, онда ће нам за леђима бити југ, с десне руке исток, а с леве зааад. Свакога дана сунце се рађа на истоку, у подне се находи на југу, у вече залази на западу, а на север не иде никад. Север, југ, исток и зааад зову се главне стране неба'. Ниједан човек, који води рачуна о својој речи, не може ово назвати преводом. Тачка 8. састоји се цигло из овога : „Само два пута годишње сунце излази баш на самој источној, а залази на западној тачци хоризонта, а то је 10. септембера и 8. марта". И ту моју тачку сравњује г. Р. са немачки текстом да потврди како сам ја само преводио Умлауфтову Географију. Ова тачка мора бити заједничка свима писцима ове врсте. Исто тако није имало смисла сравњивати тачку 11. немачкога текста са мојом 7. тачком. Ту се говори о тражењу Поларнице помоћу „Великих кола". Сви писци, на свима језицима то објашњавају на један исти начин. Оригинални су само они који напишу бесмислице. Шта вшне мој говор о томе, има више сличности са: Бг. ЛУјШ Ше, БећгЈшсћ с1ег ЕпПсипДе, I. ТеП, 2. АиГ1. Овај на стр. 20, каже да с'е растојање између два последња точка иреноси б пута (као и ја), а завршује овим речима: „1)Је киггез^е 1Лше <Ие уоп Нтт ат Нјтте1 пасћ с1ет Но1120п1; §его§еп чујг<1, Јићгк гит ^огДрипк!:". Ја сам на б. страни рекао : „Ако од поларнице замислимо најкраћи лук, који се по небескоме своду спушта ка хоризонту, онда ће на крају тога лука бити северна тачка". За сравњење 29. тачке немачкога текста са мојом 28. тачком, може се то исто рећи. Говор је о томе да главни меридијан дели земљу на источну и западну, а полутар на северну и јужну половину. Моју 43. тачку сравњује г. крит. са 39. из немачкога текста. Овим је г. критичар показао сво своје ништавило. Ја молим свакога, коме до руке дође моја књига, нека отвори 25. страну, где се налази ова тачка. Тамо ће видети: да се ова тачка код мене састоји из четири става од 14 реченица. Г. критичар је извукао само две и њих сравнио са тачком 39, немачкога текста, која се састоји само из две сличне реченице. Према овоме нека се суди са колико је савесности г. критичар изрекао свој суд о мојој књизи, која сем 87 тачака општега дела садржи (од 45 до 81 стране) и специјални део. Ја бих могао с овим да завршим. Из овога што сам до сада изложио сваки ће пажљив читалац увидети да ја имам посла с неозбиљним критича-