Звезда

БР. 3

3 В Е 3 Д А

сгр. 23

новијим људима, шта више била је заклета непријатељица енциклопедиста и философа, изузимајући при том Волтера јединог бога, којем је се она молила, и коме је у свом срцу подигла домаћу капелу. „Права заслуга све изједначује," пише она, не мислећи при том на ма каквог генијалног човека, до једино на своју собарицу, чију искреност и верност похвзљује, и због тих особина „све потентате светске" вапоставља То је баш узрок што ови париски салони заслужују нашу пажњу. Јер они беху легло оних силких умних струја, проузроковачи и подстицаоци богстог књижевног живота, и посред тих салона била је широка стаза која је водила ка Револуцији, — великом делу вековног ослобођења. Да поновимо, маркиза је радила у овом нравцу са свим несвесно, у политичким стварима била је ак конзервативна, ч неспособна да се одушевљава оним идејама. Али њена бистра памет направила ју је и против воље револуцијонарком. Што са религијозности тиче о^а је признавала за се — у једном биготном лруштву — неверовање запз рћгазе. Још у раној младости, уплашила је она родитеље и сроднике, својим слободоумљем Рођека 1697, кћи једне отмене, али не баш тако богате куће. сродне са најстаријим високим племством француским, она је по тадањем обичају била одведена у манастир на васпитање, и скромне калуђерице] ужаснуше се од петогодишњег детета, које је имало критичког духа као да му је 15 година, и које је доводило у забуну са својим лукавим питањима, и оне калуђерице, што су биле најпознатије са библијом, Породица зовну у помоћ славног проповедника Мусилона, који малог јеретичара уае на миндрос, али се без воље морао смејати малом скептичару. „Она је дивна — рече он — купите јој за 10 пара један катихизис." Целог века свог она није знала шта да ради са књижицом, хтела је радо да верује, али није могла, то јој никако није ишло у главу. Кад јој је било 21 година уда се за Маркиза Ди Дефана, дакве, доста доцне, према другим девојкама њеног положаја. Она је била сувише паметна, да не буде пробирач, и најзад пошла је за првог који јој се учинио најбољи. По њеном сопственом признању она је била са свим без темперамента, један створ људски без осећаја и страсти, али у кога је било само разума. Жеља за разонођењем била је сувише јака, и она се као и остале њене друге, баци у вртлог отменог париског друштва, али не налазећи задовољства, које су друге имале. Тада је било доба Намесништва. Париз, који се са побожним Лудвиком XIV, лицемерно молио^Богу, под веселим принцом регентом пао је од весеља у праву вртоглавицу, И мгркиза иђаше са својим мужем готово раздвојена, на свечаности у Бале Ројалу. Иринн Регент спази је, и она постаде његова љубазница, али већ после четрнаест дана раздвојише се на потпуно задовољство обеју страна. Да је имала више темперамента а мање духа, нема сумње, да би је принц регент више волео; при свем том, он ипак није био последњи код ње. Ладна и без страсти, млада маркиза живила је животом у коме није било ни најмање страсти, и могла би се с правом сматрати као женски Дон Жуан, који у лову за идеалним уживањем, губи и саму способност уживања.

То је готово трагична црта у појави ове хипер духовите „госпође Волтер." Она чезне за свима радостима светским, и свака радост загорчава је сазнањем ње не ништввости ; њен дух дејствује управ самоубилачки, он оштро обзсјава свуда, гдз год се она макне, и осветљава јој пут до у најтамније куте. Она увиђа како је овај живот празан, и опет га налази да је укусан и богат. Једном речју, она пати од дуга времена, исто, као и њена околина. Забављање и досада допуњују се. Друшштвени живот који се оснива искључиво на тако- званом задовољству, мора с временом да постане досадан. А то ; е било, за време Намесништва душа сјајног париског света, и у госпођи Ди Дефан видимо верну слику тога света, који се хладнокрвно у пороцима дави, добро хоће а рђаво ради, и са изнуреним телом у грех се уваљује. Промене ради, потражи она измирења са мужем, он радо пристаје, и одмах хоће да иде к њој, али она то не трпи она хоће да јој се он најпре удвара једно три месеца, — он венчани муж ! — јер несме да изложи „увредљивој сумњи 11 ! У исто доба (око 1730) као да са приближила председнику Хенолту. Страном човеку, изгледа да је према ондашњем аристократском моралном закону, било допуштено брже решавање. Готово за тренут они су већ били пар. Њих је разум спојио : ми се не љубимо, а јаш мање мрзимо, и с тога се можемо добро слагати. Такав је био рачун, и био је тачан. (свршиће се)

БЕЛ. ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ € Т Е Ч А Ј Да бисмо дали већега маха и потстрека за рад на ономе што је „Караџић" ставио у задатак, расаисујемо стечај за ове књижевне саставе : (. Рад Вука С. КараџиЋа на српској етнографији и фолклору и критична процена тога. 2. Библиографија српско-хрватске етнографске и фолклористичке литературе. — У Библиографију ваља да уђу све до сад штампане народне песме, приповетке, загонетке, пословице, бројанице, музика, предање у опште, опис народног живота и обичаја, ношње и т. д. како оно што је штампано на српском или хрватском језику тако и оно што је штампано на ком страном језику; како оно што је уттампано у посебним издањима, тако и оно што је изашло у повременим списима, алманасима, календарима, листовима и т. д. — За тим посебно у библиографију ваља да уђу све расправе и чланци, штампани било на српском или хрватском језику, било на коме страном а говоре о српској или хрватској етнографији и фолклору.*)

] ) Онима који би хтеда радвти БиблиограФију напоми н.емо да је у пољскоме ]?есграФеко-етлограФском мееечвику „\У1а1а" аа 1901. г. иврадиоЈЗ(;а1Т1ат ИзгечтаМ Го1к1огув1ука сћог-ргаско8 е г ђ з к а, рг2е§1а<1 1т4огусгпо-ММјо§гаНс2пу. — За часопне ЛУМа ваља ое обратити на адресу." ЕеДаксјј 1 ЕкареДуеЈ! ЛУ1 а 1 у, Кзје^агта М. Агс1а ЛУагага^а, Коуу-8та4, 53.