Звезда

стт. 104

ЗВЕ8ДА

Ручали смо заједно и говорили о Адену — већ равуме се по себи. „Збиља", рече конзул, „ти си нашој фантазији дао посла целу јецну недељу дана са својим начаском оног врна бисера код честитога Мулуда. Зар ниси и сам размишљао о решењу ове ствари ?" У овом тренутку био сам више у неприлици но што сам био љубопитљив, и промуцах неки одгов >р без репа и главе. „Замисли", објасни ми Пижол, „да је мој слуга био измислио особено једно средство, да увелича своје дохотке: Јпродавао је Арабљанима ону воду у којој се моја жена купала. И сасвим је вероватно да је оно врно бисера било испало у кацу, а одатле с воцом да је допутовало до Мулуда бен Саида. А како си га ти тамо нашао ?" „До сто ђавола ! Та у мало га нисам прогутао !" узвикнух погледавши у лепу Марсељку која ее беше заруменила. А у Академији наука прочитан је спис о мајданима каменог угља код Адена. Превео — М. —

ЗАШМЉИВЕ СИТНИЦВ Борба )езича. Жак Фино, урзднчк Кеуиз с!ез Кеуиез а говорећи о борои језика и превлАСТи једнога над другии наводи како је француски језик дз скора био — свегскл језик и како сее јаче опада а превлађујз немачки и руски. Тако излажз, како је у XV столећу говорило француски 10 милијуна, у XVI — 14, у XVII — 20 милијунг, у XVIII — 31 милијун. Тада је француски језик био у превласти над другим језиком и имао огрхну надмоћност, која је поступно опала у XIX столећу, до ступња кад други језик превазилази преко 64 милијуна. Два такмаца који су освојили његово ззмљиште, то су језици немач<и и руски. На крају XVI столећа није бигсо више од 10 милијуна људи, који су говорили немачки, и једва 3 милијуна који су употреољавали руски јззик. На крају XVIII столећа, на прогив личгвистички коефицијечг Геоманије износГИо је 30 милијуна, а Русије — 31. Шпански језик такође са 8% милијуна, на крају XV стол^ћа нарастао је до 26 милијуна на крају осамнаестог. У тој периоди талијански језик од 9 4 / 2 милијуна повећао се до 15. У почетку XIX сто^ећа, језици стоје у овом реду : француски и руски на првом месту и подједнако ; одмах за њима немачки, затим шпански, па енглески и најзад талијански. Са падом Наполеона 1 мења се карта свет \ а у истз доба и карта стања језика. Енглески језик подиже се на највећу висину — 116 милијона, руски од 31 пење до 85; немачки од 80 ближи се овом последњем ; фра^

цуски спада до 58 милијуна ; шпански и талијански ра сту — први до 44 мил. други до 34. Ови бројеви дају појам о расту и распростирању разних народности. Лингвистичке победе указују победе котонијалне. А од шест народности, које се овде стављају паралелно, колонизацијом и распротирањем територије, највећи успех имају Енглези и Руси. Да бисмо добили појам о распростирању енглеске владавин°, доста је ако погледамо на карту обе половине земљине кугле. Руси су у овоме пошли за њима и извршили одиста гигантске кораке у колонизацији. Према овоме само Енглеска, Русија и трећа — Германија могу се такмичити о привилегији на штету француског језика у. свету.

ВЕЛ. ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

Г. Др. ЂориК је обрадовао јако „Звезду". Пошто ,је нреко десет годана најупорниј« ћугао, појављује ее, наједан пут али да цео читалачки свет веома пријатно изиенади Г. 'Борн1, је зачео једно дчло, које се ми нећено уетручавати да назовемо мопументалним. Он је саставио један еп „ Косово ", који је по к>мпошцији најграид«ознији епски створ у књижевности. Еп Ке имати око 20 певања (евако иелање 600—700 стихова) и од којих су пет певаља са свим готови. На нашу молбу уступио је да „Звезда" прва публикује ову епизоду. из доугог цевања, у ком се описује долазак туреке војеке на Косово. Ми нећемт говорити још сад о вредноети саме пеоме; читаоци Ке еами судити, али Кемо ии реКи реч две о стиху, ради лакшег схватања. Сгих .је по готову са свим нов. Г. 'ВориК је напуетио и нар>дни дееетерац и дванаестерац, која је још моиотонији и досаднија. За овако дугачак спев досадан стих био би убиствен. Зато је пееник комноновао стих из разних падова, што је врло тешко за њ али веома иријатно за читаеда. Сгих је јако злчимљич и допадљив. Прва је стопа готово увек дакшил, а такоЈ)е и четврта, а последња увек трохеј. Прелом ја пак вазда само поеле ■ трвКе стопе па била дактил вли трохеј. Претпоследња стапа опет није сам дактил, пи са вбог тога цео стих иајбиганије разллкује од хексаметра. Ко уме по овоме читати а буде о овоме водио рачун\ чи гаКе етих са свим без запињан.а и уживаКе у лакоКи и паду његовои. Г. ЂориК је пуетио у штампу овај делиК, .јелино да би обнолио познансгво са читаоцвма, али ми смо уверени да Ке га постигнути усЈех толико загрејати, да Ке нас у брзо обрадовати још којом сдичне лепоте сликом из његова епа.

НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР Уторник, 15. фебруара: Маројица Кабога, драма у пет чинова од Матије Бана. (Први иуш). Четвртак, 17. фебруара : Маројигра Кабога. Субота, 19. фебруара: Пшичар , оперета у три чина, од М. Веста и Ј1. Хелда. Музика од Карла Целера. Недеља, 20. Фебруара: Дневна представа: Јадници, слика из -живота у два цела, четири чина и осам слика, по Иговом роману, написала Тереза Мегерле, превели М. Бошњаковић и Д. Николић. Вечерња ппредстава: Маскоша (Батлија девојка), комична опера у три чина, написали Дл^ед Дири и Ханри Шиво. Музика од Едмонда V. :-Н'.

Садржај : Туреки око и Мурагово веКе (песма) еитннце — Вел. из књижевноеги — Реперто р.

Из једног односа — Зрно цри»г бисера — Занимљив

ВлАСНИК Ст. М. Ве СЕДИНОВИБ ШгАМаАРИЈА Хор:овица .

уредиик Јанко М. ВеселиновиК