Звезда

вр . 14

3 В Е 3 Д А

стр. 111

Г0СПОЂА ПИПЕР ариказ ирофесора дра Макса Десоара Сећам се да су се и у нас једно време озбиљни и учени људи занимали Спиритизмом, а познато је да и у нас има варалица на рачун Спиритизма. Ја сам те ствари игноровао и задовољан сам што сам наишао на ову малу р^справу немнчког научника у „Б1е Шосће", ипустрованом немачком часопису, која је у стању да у неколико изведе из заблуде гтоклоника Спиритизма. За то је изиосим у Звезди, напомињући, да сам у преводу изоставимо сувишне напомене при крају раснравч.'. Др. Десоар пише : Хоћу ),а испричам један случај, који ми је од више година познат из писама и печатаних извештаја и који ми се по својим појавама врло значајним учинио. Тиче се, одмах отворено да кажем, једне од оних личности које обично називамо спиритистичким медијумима. А баш ово што се показује у госпође Пипер, заслужује по моме мишљењу особиту пажњу ; јер ако је је превара ма какве врсте, онда то показује ненадмашну способност варати и дати се варати, а ако је проиавод ретке душевне снаге, онда оно што се показује у госпође Пипер у точ ; је интересантно, што одступа од норме психичког рода; ако је пак то производ неких интелигентнијих бића која су недостижна нашем уму, онда није потребно ни речи утрошити о важности те појаве. Да би смо моглицобити потребну подлогу за п ггврду једне од тих могућности, лобро ће бчт\ да мирно проучимо оне чињенице које нам извештаји доносе. Али пре тога треба ми одговорити на још једно питање. Јесу ли извештачи, може к > /питати, људи којима се сме геровати и који су способни ла цене појаве у госпође Пипер? Заиста само под тим условима вреди занимати се њихо8им посм&трањима. У овом случају извештачи су несумњиво поуздани људи, они су темељито изучени заступници разних наука : разуме се, то још не значи да је немогуће и њих иарати, може бити дакле да су и они жртва какве препредене варалице; али вреди их чути и испитати њихове исказе. „Проналазач" је госпођа Пи* пер, једна у Востону жизећа Американка. Виљем Цемс професор философије на Хорвард — универзитету. Мислим да смем у име свију мојих стручњачких другова посигурно изјавити, да је Џемс вођ филосоФа у Уједињеним Државама, један мислилац који почиње продирати и у Јевропу Његове две књиге о Психологији признате су као урнек дело, а најновији му спис преведен је на немачки сувоцом Фрилриха Пчулзена. Џемс је почео своја испитивања 1885 и зазршио их је са резултатом, да је госпођа Пипер надприродне способности. Даља испититивања повермо је Дру Ричарду Ходгсону 1887 године. Ходгсон је откривач теозофске преваре госпође Влавцокове и познат је као најумнији и нзјжешћи гониаац вараличких „медијума", — спиритисте њега највише мрзе. Кад је и Ходгсон усвојио Џемсов закључак о г-ђи Пипер, предузму даља испитивања други научници. Од њих су најтемељитије и најдуже чинили та испитивања прсфесор В. Г. Њухолд на универзитету у Колумбији. У месецима новембру 1889 до фебруара 1890 налазила се Пиперова

у кући одличног научног истражника Фредерика В. X. Мајерса, који је заједнички с енглеским научницима продужио експериментисања. Од његових другова износим у Немачкој веома цењеног професора Физике О. Ј. Лоџа. Последњих десет година чинили су испитивања опетпоменути американски научници. Сви ти људи потврђују, неки још од пре петнаест година, ла имају пред собом нешто необично, што они покушавају изнаћи, проучити, Није потребно за сац им потпуно веровати ; али их треба саслушати, јер говоре озбиљни и научни људи. У госпође Пипер показују се ове појаве. Она падне у хипнотично стање, а за то време -доуга лица, која ми не видимо, привидно се претворе у нормалну, будну г-ђу Пипер, као „'овладају" њеним телом, па помоћу њеног гласа говоре и помоћу њене руке пишу. Та друга лица потврђују да су она „духови" оних људи који су некад на земљи живили, и увек се представљају као умрли пријатељи или сродници оних личности које са г-ђом Пипер „седницу" држе. У томе нема ничег чудноватог : јер било да је хипноза истинита или лажна, такав говор и такво писање произилази баш од лица које је испитивању подвргнуто и само су маскирана неким стражним постањем; апи главна је ствар овде околност, да уста која говоре и рука што пише у госпође Пипер, показују знање таквих чињеница која она није могла обичних путем сазнати. Из говора или писања г-ђе Пиперове можете сазнати породичне догађаје и сродничке односе из минулог времена, онн их оживи, она вас опомене на најинтимније појединости из разговора вођеног у давно прошлом времену, на начин говора (на пр. ласкање), у стању је да изнесе што се у ситницама некад десило између оног умрлог и живог лица што је пред њоме, такве дакле ствари које су само њих двоје могли знати, а најмање су могле бити познтге г-ђи Папер. Да вам изнесем само један пример из гомиле печатаних случајева г-ђе Пипер. У фебруару 1892 умре у у Њујорку један правозаступник, чије право име из породичних обзиранијеу извештају изнесено него је назван Ђорђе Пелхем. Др. Ходгсон добро га је познавао, али није живио с њиме ни у каквом пријатељству. У седницама које је у то време држао с Ниперовом, није било ни речи о 11елхему. Једног дана, 22 марта, доведе он некаквог г. Харта који је Пиперовој исто тако кепознат (гио као и Пелхем, а кога јој Др. Ходгсон прс-тстави под лажним именом. Тај Харт био је стари, врло добар пријатељумрлог Пелхема и њему се сад јави „дух" Пелхем^в, назове га првим именом којим се Харт звао, опомене га на многе њихове пријатеље, све на начин који мало час изнесосмо. Осим тога знао је умрли Пелхем причати све што се догодило после његове смрти као и своје односе и догађаје из живота, па наведе и име једне пријатељске породице (Ховард) поменувши Катарину са речима: „Те11 ћег, зће'11 ћпо\у. Ј \ уШ зо 1 ус Ше ргоШето, КаШаппа". Ни Харт ни Ходгсон нису разумели те речи, а после су дознали да је Пелхем са ћерком из куће Ховардове, Катарином, више пута претресао проблем о простору и времену и при томе да је употребио онај израз. После тога доводили су Пиперовој родитеље, сроднике и друге