Звезда

стр. 128

3 В Е 3 Д А

бр. 16

Неоспорно је, да књига г. Новаковића заслужује особиту пажњу још и по томе, што побуђује на размишљање : како и на који начин да се створи могућност, да нове културне тековине продру што дубље и у нај шире друштвене кругове. Учинили би смо и неке примедбе своје на ову књигу. Поред свегв финог посматрања и оштроумних мисли пишчевих, у хитрини много је што-шта прескочено из првога доба српске књиге, што је заслуживачо помена. Али једно нам јако паца у очи. Зашто се г. писац није нигде дотакао и политичких догађаја, који, како сам рече, нису нигда без везе са књижевно-просветним кретањем? (види стр. 39) И када један Новаковић то питање обилази и прећуткује, онда ко би други и повео реч о томе! Ма да се слог г. Новаковића и дослен мало одликовао особитом живахношћу и примамљизошћу, у овој је прилици, на много места, изгубио и честом употребом германизама, ^преко којих се читалац спотиче. Скоро ка свакој страни находите на крају реченице глагол, и то још помоћни ! Па вам пара уши и оно духовчо , место душевно, уједињење Српства, образују место стварају, ко■ јешта место што-шта. и т. д. Нашој Књижевној Задрузи, која с дана у дан показује све јачу способност и вољу за живо^, свака част и хвала на датој прилици да ова књига угледа света. Али би смо и њој, ако није замерке, учинили једну скромну примедбу. Књигаг је 1-50 дин. скупа. Ма да вредност књиге ценимо поглавито по њезиној каквоћи, ипак, она је скупа с обзиром на наше прилике и ако се хоће да од стране читалаца нађе што шири пријем. Топло препоручујемо овај најновији спис нашег уваженог књижевника. Срвт. А. ПоаовиИ. 15-П-900. Пеоград ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ Шта и како аише ГопчввиЛ о свби. У „Кигзсћпегз Висћег5сћа!2" под № 95, штампан је роман Спиридијона Гопчевића „Беата." По усвојеном обичају сваки писац Киршнерових издања сам се приказује читатељима. Ево како је то Гопчевић учинио : „На цигло две стране изнети тако буран живот као што је мој, сматрам за вештину коју је могуће постићи само употребом телеграмског стила. Дакле! Рођен 9. јула 1855. у палати Гопчевића што је на Великж Каналу у Трсту. Отац: први притежалац лађа и велики трговац аустријски. Породица : црногорска, од венецијанаца у 17 столећу на степен грофства „узвишена.'' Изучио самгимназију у Мелку, трговачку школу и консерваторијум у Бечу. Приватно изучавао : војну и поморску науку, Ист ј рију, Етнографију, Географију, природне науке, Лингви' стику, (28 језика, од којих 13 исправно говорим и могу

да пишем). Кљижевни радови (од 18. авг. 1875. до 18. марта 1898) : 32 дела, 2037 прилога у разним часописима (у које рачунам и оне анонимно или под псеудонимом написане), и то у 9 политичких, 10војних и поморских ? 21 научни, 24 белетристична, и у 86 дневних листова старог и новог света. У годинама 1889 и 1890. издавао сам у Бечу и један часопис и један дневни лист, у почетку срећно а доцније сам пропао што гроф ТааФе није одржао реч (одузео ми дозволу за продају појединих бројева). Путовања : пропутовао сам све пределе Европе, сву Северну Америку, Малу Азију, Сибир, Палестину, Арабију — свега 160.000 километара (колико би довољно било да се Екватор неколико пута обиђе), учинио сам 260 путовања по мору, на 25 мбра. Политички рац : 1875 отишао сам у Црну Гору да- се борим против Турака. Осује^ена мисија у Лондону да примим зајам. Завадио се са кнезом Николом који је 1878. покушао да се измиримо и нудио ми положај министра — резидента, Одбио сам. Исто тако и понуду Гарибалдијеву 1876. да предводим његове чете у Херцеговини. 1880. као извештач код Албанске Лиге, с којом сам планирао ослобо ђење од турског јарма; али се и тамо завадим. 1882. био сам као извештач у Далмацији, услед чега био 55 дана затворен и најзад као невин ослобођен. Одмах после тога био као извештач у Египту, участвовао у бомбчрдовањима и биткама. 1885 извештач у Бугарској, где самимао ирпетуа : и гшса у држовном и ратном савету, за све врвме ратп борно се и/;оти1 Срба ;*) али сам се и с Бугарима завадио због мога описивања њихових ужасних поступака у Пироту. 1886—87. придодат сам био српском посланству у Берлину, а 1888 — 90. у Бечу у нарочитим мисијамр. Одбио сам понуду да ступим кчо начелник оделења у српско министарство иностр. дела, (као и доцчијо прегово^е да примим нарочити министарски портфељ). 1890 опет з^теорен због увреде Величачства услед лажне доставе двојице неваљалаца, (од којих јеједан послеосуђ^н био на робију), али већ после 24 дана ослобођен. Ожењен : у срећном браку живим са ћерком једног апотекара, бисер жена. („Ха, дични апотекару, гај твој производ добар је и сладак!"). Сииридијчн Гоичевиб." Доносимо ову Гопчевићеву исповед без коментара. Она сама довољно показуЈе ко је икакавјеон Али види се да му онај апотекаров лек, ма колико добар и сладак био, није помогао... | Архимандрит НиЋифор ДучиЋ, бив. вођ добровољаца у српско-турском рату, ччан Академије, умро је 21. и сахрањен 23. фебруара На његовој је пратњи био иримећен и познати писац оне славне студије : „Овако се бибер туца, овако, овико" (због које је ушао у Академчју Наука) да би, зар, увеличао ову тужну свечаност својим гојазним присуством.

*) Курсив је наш.

Уредн.

Садржај : Светловг (песма) — Ув меоојеђв — Из срп. љиве ситниде. Ни1. Дучаћ. >

-Исм^-д,)* једног оди->еа —Хајдук Станко— Кљижевност — Вании-

Власник Ст. М. Весблиновиб. — ШгАмиАЈрацл 1^, ХфровЛца. — уредник Јанко М. Ввсвлиновић