Звезда

ВРОЈ 16

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 27. ФЕБРУАРА 1900

ГОД. IV

И 3 Л А 3 И че.твртком и нес)ељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Претилату аримају сие аоште у Србији и иноетранству

ЗВЕЗДД ПОРОДИЧНИ лист

ЕРЕГПЛАТУ ТРЕВА СЛАТИ : Уредништву „Звезде" Кол рчева улица бр. 10. НЕЛЛАВЕНА 11ИСМА не ПРИМАЈУ се. Рукописи не вра^ају ое.

■УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ ! »оларчева улица бр. 10.

БРОЈ 10 ПР. дин.

умјдник : ЈАННС М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 10 11Р. ДИН.

СВЕТЛОСТ „Нека буде светлост !" И засину светлост И разли се благо иреко даљних гора, И обаф поља и долиие равне И широка мора. И на престо онај, где је тмина сјала Уздиже се светлост божанска и свлна И све живпу дахом. А природом јекну Песмица умилна. И поносни соко у небо се диже, И његова песма висином се ори : Она слави светлОст и слободу милу У зеленој гори. Загрејано зраком све се сунцу диже, Само сова мрачна из дубине хучи, И за мраком тужи шена иеема мукла, Јер је светлост мучи. Ад' ко оно спава кад све даном дише И затвара очи навикле на тмину ; Мрачае сиове снева и не види светлост Што но зраком сину ? То је човек бедни. 0 саавај и еневај, И у мрачној ноћи нек ти живот тоне. Гле, облаци страшни са громом и муњом Над тобом се гоне... 1897 Љубомир Н. (1имиИ. ге&з* УЗ МЕСОЈЕБЕ ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ — Симо Матавуд. /Лјг 4 : (Наставак) Онда настаде поступно ширеље Х^јНј(гго^ ^аукб^, ■ротивне беснутну уживању и бучни$%^бељима, и ;

то је утицало на опадање сатуреалија, много пре доласка на престо Константина Великог. А кад тај цар (306—337 после Хр.) прогласи Христову веру за државну и пренесе нрестоницу у Византију, онда од сатурналија остадоше само трагови у Риму и по провинцијама. Доцније, кад у више махова, навалише дивљи народи и покорише запндни део римске царевине, густи мрак покри те крајеве, и ми не разабирамо, како је у опште текао народни живот, докле -ее опет није све сталожило и у новим облицима средило у средњем веку. У средњем веку васкрснуше еатурналије на своме старом земљишту, у Риму, а под новим именом : сагпеуа1е, или по Француеком изговору, сагпеуа!. Оличност између сатурналија и нових месојеђа потпуво јасна, а наслеђе потпуно је природно. Само шша и његов колегијум, који заменише цезаре и еенат, одредише да време месојеђама буде пред ускршњи пост. Зато се то доба и прозва тако, јер карнава значи што и наше месојеђе, т.ј. време мрсу. По старинским летописима, карнавалска веееља с почетка беху доста скромна и, Што би рекли наши стари, благонаравна. Али пошто паде Цариград, кад настаде, „ирепорођај" (гегшвбапсе), кад у Игалији стадоше цветати : наука, уметност, трговина, индустрија и занати, онда и карнавалске светковине постадоше бучне и раскошне. Рим се одликовао: тркама, циркуским забавама, У којима бикови заменише некадашње гладијаторе; кавалкадама, које су нредводили кардинали; бескрајним литијама гриумФалних кола ; лигијама маскара, међу које би се мешали и свештеници у „одјејанијама" ; игранкама и гозбама на Каиитолу, где би се такмичиле лепотице, а председавао папа и кардинали. На-јсјајнији су карнавали били за владнња папе Павла Ш. (1524 -1549) и Јулија Ш. (1550—1555). Највећма су светину забављале трке магараца. Доцније ее увело свечано спаљивање карнавала, т.ј. огромне лутке, коју су на покладе носили но граду, а небројени пратиоци ишли за њом са запал >еним еве| ћицама, а забава беше у томе, да сваки настоји да угаси свећицу најближем другу. То се звало {е81;а џ о1е! гаосео1еШ. Племићска и грађанска богата омла-